Средња Америка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Средња Америка је регион Северне Америке који се налази између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије, у Јужној Америци. Неки географи класификују Средњу Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.

Карта Средње Америке

Средња Америка се састоји од следећих држава:

Средња Америка стога има површину од око 540.000 km² са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 km.

Геологија Средње Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.

Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 mm. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифишких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Средња Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.

Као најужи део Америка, Средња Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.

Постојала је нација Средње Америке у раном 19. веку, која се састојала од садашњих нација Гватемале, Хондураса, Ел Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чиапас). Ово је понекад познато као Уједињене Провинције Средње Америке или Сједињене Државе Средње Америке.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Средња Америка