Средња Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље Средње Европе (тамно зелено), и историјске области (светло зелено)

Средња Европа обухвата подручје од Балтичког мора до високих веначних планина које чине северну границу јужне Европе. Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску. На основу географског положаја могу се поделити на: подунавске земље (Мађарска, Чешка, Словачка и Румунија), алпске земље (Швајцарска, Аустрија и Лихтенштајн) и балтичке земље (Немачка и Пољска). Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље. С обзиром да средњоевропске земље немају море које би их повезивало, ту улогу имају реке Рајна и Дунав.

Положај[уреди]

Регион је географски положен у центру Европе између Северног, Балтичког и Јадранског мора. Због положаја у центру Европе важна је за саобраћај ту су се због тога често водили ратови. На северу проходност омогућује низак рељеф, испресецан пловним каналима, рекама и густином саобраћајне мреже. У средишњем делу то су долине река а у планинском простору то су тунели и превоји. Земље с излазом на море су: Њемачка (Балтичко и Северно), Пољска (Балтичко), Словенија и Хрватска (Јадранско).

Земље региона[уреди]

Регион обухвата следећих девет земаља:

Регион понекад обухвата делове суседних земаља из историјских и културолошких разлога као што су:

Површина, клима, вегетација[уреди]

Површина средње Европе је јако различита. Овде се могу наћи низије, ниске громадне планине и високе веначне планине. Од веначних планина ту су Алпи и Карпати. Преовладава мирна прелазна клима и густа речна мрежа. Вегетацију сачињава мешана шума које је у великој мери промењана на земљорадничку земљу и шумовитост је релативно ниска.

Реке[уреди]

Велике реке средње Европе: Дунав, Рајна, Лаба, Одра, Висла извиру у Алпима и Карпатима, где им је и разводница. Уливају се у Црно, Балтичко и Северно море. Водостај зависи од падавина и отапања снега, па је највиши у прољеће. Река Рајна има уједначен водостај што је важно за пловидбу па је она најпрометнија европска река. Најпрометнији канали су Рајна—Мајна—Дунав и Килски канал.

Становништво[уреди]

Природни услови у значној су мери одредили положај становништва. Највећа концентрација се јавља около долина река и на местима бивше или садашњих копова угља. Државе у средњој Европи се карактеришу високом настањеношћу и великом структуром градова и насеља. Смањење броја становништва надокнађује се миграцијом становништва нарочито у Немачку и Швајцарску од стране Турака.

Историја појма[уреди]

Појам „средња Европа“ био је први пут употребљан на Бечком мировном конгресу, када је тим термином био обележен простор данашње Немачке и Бенелукса као Europe intermediaire.

Пре него физичка окупљеност појам „средња Европа“ је симбол уједињења у односу на контраст са „Истоком“ који репрезентује Османлијска империја и Руска Империја и до Првог светског рата се разликује од „Запада“ тиме да су стварани областима релативног конзервативизма за разлику од либерализма на Западу Француске и Велике Британије и утицаја Француске револуције. У 19. веку када је Француска постала република а Британија била парламентарна монархија у којој је владар имао веома малу моћ, Аустроугарска и Прусија на другој страни остале су конзервативне монархије у којима је владар са црквом играо кључну улогу.

Посебан став средње Европе се најбоље огледало у постављању Немачке које се налазило у средњем положају и у доба Првог светског рата развијало концепт Немачком овладан средњоевропски простор тзв. „Mitteleurope“

После Првог светског рата и у то више после Другог светског рата. Либералне и конзервативне разлике између Истоком и Западом се нарушавају и били су замењени политичком поделом међу капиталистичким и социјалистичким уређењем земље.

Употреба појма „средња Европа“ је јако ослабила у доба хладнога рата али се у последње доба стално више употребљава и то углавном у вези са недавним размештајем Европске уније.

С времена на време се чује шаљиво тумачење да је средња Европа део континента које су Западоевропејци сматрали за Исток а Источни Европљани сматрали за Запад.

Привреда[уреди]

Економски гигант је Немачка. Економски ниво се смањује како се иде према истоку. У индустрији преовладава машинска индустрија и саобраћајна средства, металургија и хемија. У земљорадњи преовлађује сточна производња над биљном. Та се усредсређује на гајење обиља, шећерне репе и кромпира. Густа и фреквентна је саобраћајна мрежа.

Спољашње везе[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи