Средња машинска школа (Нови Сад)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Средња машинска школа
Улаз у СМШ
Лого Средње машинске школе
Врста: државна
Основан: 1936/1937.
Дан школе: 16. мај.
Седиште: Нови Сад,
Застава Србије Србија
Директор школе: Проф.
Јован Вукчевић
Помоћници:
Број запослених: преко 150
Број ученика: око 1.400
Број образовних профила: 11 трогодишњих
7 четворогодишњих
Број одељења: око 55
Средња машинска школа.jpg

Средња машинска школа у Новом Саду (СМШ) је једна од највћих средњих школа у Војводини. Основана је 1936. године од стране Министарства трговина и индустрије. Током своје дуге историје претрпела је многобројне значајне промене. Од самог настанка, Средња машинска школа прошла је кроз низ реформи. Данас она представља институцију у којој се тренутно образују око 1.500 ђака, док је број запослених већи од 150.

Школа је неколико пута мењала назив. Под овим именом постоји од 27. новембра 1990.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Средње машинске школе (Нови Сад)

Изучавање метала у новосадским школама почело је школске 1909. године, када се у занаској школи изучавало ковање. До 1911. већ су се школовали бравари, лимари стругари, машинбраавари и водоинсталатери. Најважнији премет је била пракса која се највише и изучавала. Од општих предмета оцењивало се читање, писање, кореспонденција, рачун, геометрија, књиговођство владање и вредноћа. Машнска занимања постала су популарна много пре оснивања прве машинске школе 1936.

Прва машинска школа у Новом Саду основана је од стране Министарства за трговину и индустрију, као један од два одсека Државне средње техничке школе у Школској улици. Од самог почетка, школа је привлачила многобројне ученике из унутрашњости. Свативши је као озбиљну школу министри трговине и индустрије држали су је под својим управом.

Током свог рада школа је претрпела многобројне промене. За време Другог светског рата била је окупирана и претворена у искључиво мађарску школу. После окупације је економски уништена, а сва опрема којем је располагала била је уништена.

Школу је похађало више од 50.000 ђака. Највише ученика имала је 1975. године. Чак 2.500 деце било је смештено у 83 одељења. Многи њени ученици и професори били су великани Србије. Најзначајнији је свакако ратни херој Бошко Палковљевић – Пинки, познат још и по демократском штрајку који је уздрмо Нови Сад. Касније ће се његово име употребљавати као име школе.

Данас Средња машинска школа представља образовну институцију која се простире на преко 12.000 затвореног и око 24.000 m² отвореног простора. Једна је од највећих и најопремљенијих машинских школа у региону.

Образовни профили[уреди]

Трогодишњи смерови[уреди]

  • механичар пољопривредне механизације 15
  • механичар гаса и пнеумоенергетских постројења 30
  • механичар грејне и расладне технике оператер 30
  • машинске обраде (пилот) 20
  • ауто-лимар 30
  • бравар 30
  • ауто-механичар 60
  • инсталатер 30
  • машинбравар 30
  • механичар радних машина 15
  • златар

Четворогодишњи смерови[уреди]

  • машински техничар 30
  • машински техничар за компјутерско конструисање 45
  • машински техничар мерне и регулационе технике 27
  • машински техничар моторних возила 30
  • техничар за компјутерско управљање 30
  • техничар за роботику 30
  • техничар за хидраулику и пнеуматику

Опремљеност[уреди]

Отварање новог кабинета

Опремљеност кабинета и учионица, креће се од 80% до 100%. Последњих година, школа улаже велике инвестиције у опремање и реновирање школе. Полако се стари намештај замењује новим, набавља се новији прибори потребни за рад.

Поред великог броја високотехнолошких опрема, школа поседује многобројне машине потребне за стицање знања из практичне наставе. Недавно је набавила аутомобил на коме многобројни механичари и лимари изводе вежбе. Доста од тих машина старе су и по неколико деценија, па их је управа школе поставила у сталној поставци школског музеја.

Школа је и власник многих музичких инструмената, на којима ђаци свирају приликом школских празновања.

Библиотека школе[уреди]

Библиотека после реновирања

Школска библиотека поседује око 31.000 књига у преко 10.000 наслова (до 1944. бројала је само 519 наслова). Од тог броја 65% чине лектире. Остатак предсртавља колекцију од низ збирки, лексикона, енциклопедија које су веома тражене од стране ученика. Поред стручних, налази се и мноштво књига из других профила.

У последњих неколико година, школа улаже велике инвестиције у опремању библиотеке. Током школске 2005/2006. године конплетна библиотека је реновирана. Набављен је нови канцеларијки намештај, старе полице замењене су новим, а и намештај мини читаонице је замењен.

Сваке године се фонт обогаћује новим издањима. Само током 2006/7. купљено је преко 1.000 књига.

Технолошке иновације, допринеле су да се све књиге компјутерски обрађују. Према речима надлежних, постоји иницијатива да се у најскоријоем периоду ученицима омогогући коришћење о-лине услуга у самој библиотеци.

Војвођански центар за учење на даљину[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војвођански центар за учење на даљину

Први центар за учење на даљину у Војводини званично је отворен у Средњој машинској 28. јануара 2008.[1] Ученицима ове школе настава из ProEngineer-а преко интернета доступна је већ три године. Поред многобројних лекција и примера моделирања ђацима је обогућено и провера знања из одређеног дела градива из ProEngineer-а. Одређени број предавања доступно је и без налогним члановима.

Захваљујући првом војвођанском центру за учење на даљини, поред предавања из ProEngineer-а (који се изучава кроз неколико предмета конструисања и моделирања), биће омогућено и праћење наставе и из српског, математике, физике, аутоматизације и роботике, историје, географије и осталих предмета који се изучавају у СМШ-и. Уз једноставно коришћење рачунара ученицима ће градиво бити доступно са било ког места у било које време и тиме ће школа радити 24 сата дневно. За оне ученике које не поседују персонални рачунар, садржај центра моћи ће да прате преко школских умрежених рачунара у наставном и ваннаставном времену.

Пројекат који је осмислио Зоран Растовић, Радован Јелача и Бранко Шипка финансира Извршно веће Војводине. Поред главног центра који ће бити у Средњој машинској школи у Новом Саду у рализацији је отварањ још 12 војвођанских подцетара.

Овакав начин учења који већ неколико година функционише у свим развијенијим земљама света дало је позитивне резултате. Поред усавршавања коришћења нових технологија ниво знања ученика и њихова заинтересованост за поједине предмете у сталном је расту. Само су ученици СМШ освојили преко 70 титула на разним такмичењима из моделирања и конструисања уз помоћ постојећег он лајн система за учење.

Технолошке иновације[уреди]

Робот СМШ

Ходајући у корак са временом и њеним технолошким достигнућима СМШ је једна од водећих школа у Србији.

Школа поседује преко 150 рачунара, ТФТ монитора, неколико пројектора последње генерације, на десетине ласерских штанпача, скенера, на десетине ТВ пријемника, ДВД плејера, филмску камеру....

„... Машинска школа је прва у Војводини у којиој ће ученици радити са роботом....“

Робот од 800.000 динара, у кабинету вредном 5.000.000 повезан је компјутер и ЦНЦ машина, а ученици и професори имају задатак да напишу програм и припреме техничку документацију, да би робот правилно функционисао и израдио неки део или алат.

Од 2007. године школа је у сарадњи са републичким институцијам за реконструкцију и развој школства, омогућило електронску проверу успеха ученика. Са једниственим ЈМБГ-ом и тајним пин-кодом оцене се могу проверавати путем интернета, смс порука и говорног аутомата позивањем телефонског броја.

Секције[уреди]

Секција Компјутерско Констрисање

Због великих ихтересовања ученика за ваннаставничке активности професори Средње машинске школе основали су неколико секција. Поред драмско-рецитаторских, спортких и музичких секција велики успех има и секција Компјутерско Констрисање коју поред садашњих ученика, похађа и неколико студената и ученици основних новосадских школа чије интересовање за ProEngineer-ом стално расте. Ученици секције освајали су значајне међународне награде. Велике успехе секција бележи и на Тесла фесту, где је само током 2007. освојила златну, сребрну и бронзану медаљу.[2]

Секција Свет и ми

Занимљиво је да је током школске 2006-2007. године основана и секција друштвених и природних наука Свет и Ми која је за кратко време успела да добије велику медијску популарност праћену кроз неколико телевизијских емисија.

Значајну улогу у ваннаставничким активностима има драмско-рецитаторска секција.

Машинац[уреди]

Машинац је часопис ученика и професора Средње машинске школе који се у новом издању штампа од 2000. године. Тираж Машинца је 1000 примерака. Лист излази до четири пута током једне школске године.

Осамнаести издање

On-line Mašinska[уреди]

Безбедност[уреди]

Безбеднос школе свакако је једна од најбитнијих ставки сваког родитеља. Од 2005. школа поседује видео надзор. У свим ходницима, и на свим спратовима постављено је по неколико камера. Чак су и ученички толети под видео надзором, нарабно не нарушавајућу приватност ученика. Школа има и посебно одезбеђење и портире који су у школу 24 сати дневно, током целе године. Такође, у многобројним учионицама постављени су и аларми.

Ученици[уреди]

Средњу машинску школу тренутно похађа око 1.400 ученика распоређених у око 55 одељења и то у 11 трогодишњих и 6 четворогодишњих смерова. У зависности од образовног профила, школовање траје од три до четири године, и по завршетку четвртог степена ученик има звање техничара средње стручне спреме.

Некадашњи ученици, а данас познате личности[уреди]

Током свог вишевековног рада, школу је похађало преко 50.000 ученика. Међу њима је било и талентованих спортиста, будућих професора, уметника, бизнисмена... Међу спортистима најистакнутији су били Синиша Ковачевић, вице првак света у џудоу и атлетичар Антон Гухак. Као будући професори истакли су се Јанко Ходолић, Ратко Гатало, Мирко Бабић, Теодор Ананацковић, Милан Мартиновић, Вукман Човић, Ристо Ковач, Бранислав Протић и Богдан Станић. Као бизнисмени показали су се чувени Сима Матић, Јосип Бехеранов и Драган Летић. Александар Крстић и Владислав Рајчетић постали су познати уметници.

Наставнички кадар[уреди]

Наставнички кадар СМШ чине професори:

Ваннаставнички кадар[уреди]

Поред многобројних професора у Средњој машинској школи запослени су и:

  • Директор
    • Заменик директора
      • Помоћник директора
  • Педагошко-психолошка-социолошка служба
  • организатор наставе
  • служба за безбедност
  • портирска служба
  • референ за ученичка питања
  • референт набавке
  • раднице за одржавање чистоће у школи
  • раднице за одржавање чистоће у радионичком блоку

Директори[уреди]

Током своје историје, дуге преко 70 година, школом је управљало 14 директора. Од почетка оснивање машинског центра влада је желела да он прерасте у водећи ценар машинстав у региону. Због тога је у првих неколико деценија бирала и постављала директоре машинске школе.

Први директор био је Штирски-Николајевић Мирослав док данашњу функцију обавља Вукчевић Јован

Списак досадашњих директора[уреди]

  • Штирски-Николајевић Мирослав (1936.) – владин директор
  • Секулац Мирослав (1937.) – владин директор
  • Пауновић К. Владимир.
  • Сенткути Феликс (1941-? )
  • Часал Ђула (?-1944.)
  • Боривоје Јовановић.
  • Боривоје Гагић.) – владин директор
  • Георгије Слатвински.)
  • Пејић Јованка (1963.) - владин директор
  • Жиковић Ненад
  • Пргомеља Никола
  • Ђурашевић Гојко
  • Дабетић Радомир
  • Вукчевић Јован
  • Милош Мазалица – садашњи директор

Прилаз школи[уреди]

Средња машинска школа налази се на Булевару Краља Александра Првог, бр. 38, једном од најпрометнијих булевара у Новом Саду. Захваљујућу томе до ње је лако стићи. Поред саме школе пролазе градске линије бр. 3 и 8.

Од аутобуске и железничке станице удаљена је око 300m, што омогућава брзд долазак ученика и запослених из свих праваца.

Литература[уреди]

  • Средња машинска школа у Новом Саду – Монографија поводом 60 година постојања школе
  • Лексикон школа града Новог Сада – лексикон новосадских школа
  • Mašinac – list učenika i profesora Srednje mašinske škole
  • Blic – dnevne novine
  • Večernje novosti – dnevni list
  1. ^ [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Основни статистички подаци, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]