Средње краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Средње царство)
KemetismSymbol.PNG
ДИНАСТИЈЕ
ФАРАОНА
СТАРОГ ЕГИПТА
прединастички Египат
протодинастички период
рани династички период
III
Старо краљевство
IIIIVVVI
први прелазни период
VIIVIIIIXX
XI
Само Теба
Средње краљевство
XI
Цео Египат
XIIXIIIXIV
други прелазни период
XVXVIXVII
ново царство
XVIIIXIXXX
трећи прелазни период
XXIXXIIXXIIIXXIVXXV
касни период
XXVIXXVIIXXVIII
XXIXXXXXXI
грчко-римски период
птолемејска

Средње краљевство је раздобље у историји старог Египта од почетка једанаесте египатске династије до краја четрнаесте египатске династије, отприлике између 1991. и 1648. п. н. е.

Историја Египта
Flag-map of Egypt.svg

Овај чланак је део серије о
историји Египта

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Египта

Након првог међураздобља град Теба је постао средиште поновног јачања државе. Стабилност државе осигурана је новим моделом наслеђивања власти: фараон би тада поставио сина- наследнока свога савладара увежбавајући га за будућу државничку службу. Египат је поновно доживио процват.

Раздобље средње државе обележено је мирољубивом политиком и ширењем трговачких веза источним Медитераном. Египатска трговачка представништва оснивана су у Палестини, Сирији, на Криту и Кипру. Фараон Ментухотеп II. слао је лађе у непознату земљу Пунт и оне су се вратиле натоварене зачинима и тамјаном. Сезострис III. прекинуо је раздобље мирног ширења египатског утицаја и кренуо је у освајачке походе на Нубију и Палестину. Ради чвршће контроле над државом спровео је управну реформу којом је укинуо службу номарха, а на њихово место поставио као чиновнике способне сељаке - занатлије и трговце.

Благостање у раздобљу средње државе одразило се и у култури и књижевности. Путовања у далеке крајеве надахнула су приповедаче, па настаје и низ дела о великим пустоловинама.

Једанаеста династија[уреди]

Тебански номарси Антеф и Ментухотеп почели су водити самосталну политику улазећи са својим сизеренима у отворен рат. Они су званично били само номарси југа (до Елефантине) у име "доброг краља". Борбе је прекинуо тебански номарх Антеф III прогласивши се господарем обе земље. Његову династију прихватио је Торински канон и поред упоредне владавине Десете династије са центром у Хераклеополису (сада са знатно умањеном територијом). Десетој династији дошао је крај када је краљ Ментухотеп III нанео пораз последњем краљу Мерикару. Ментухотеп III је водио успешне ратове против Нубијаца и Либијаца. У Нубији се осамостаљује побочна линија тебанских краљева под именима Антефи. Њихови односи са владарима Једанаесте династије нису познати.

Приликом борбе краљева Једанаесте династије са владарима Хераклеополиса, они су били приморани да се ослањају на јако племство. Оно је због тога постајало још јаче. Номарси су водили самосталну политику уз минимална давања краљу. Аменемхет је свакако био један од најмоћнијих номарха. Према Салиерском папирусу, Аменемхет је без нарочитих проблема подчинио остале номархе. Након уједињења свих номи, Аменемхет је одстранио (вероватно убио) Ментухотепа III. Једанаеста династија престала је да постоји.

Дванаеста династија[уреди]

Скулптура Аменехмета III

Након уједињења Египта, Аменемхет абдицира у корист свога сина Сенусрета I. Делта је већ била очишћена од Либијаца и Азијата. Дошло је до сједињавања онског бога Ра са тебанским богом Амоном у бога Амон-Ра. Сенусерет је изградио нову престоницу недалеко од Мемфиса. Она је названа Тетуи. Свога сина прогласио је за савладара. Ратовао је против Нубијаца. Његов унук, краљ Сенусрет III подигао је утврђење у Нубији, дубоко иза другог катаракта. Палестина је била у саставу египатске државе, а ратови су вођени против Сирије. Крит је био под јаким египатским утицајем. Војни успеси Египта били су могући захваљујући могућности напредовања обичног војника до највиших чинова. Моћ локалних владара била је срушена, а успостављена је јака централна власт. Номарси су сада били обични краљеви службеници без сопствене земље. Право наследства земље више није постојало те се свако морао изборити за титулу личним заслугама. Династија је била позната и по градитељским делатностима. Неке од грађевина Дванаесте династије представљају највеличанственије грађевине Старог Египта. Међутим, након смрти Аменемхета III, династија се успела одржати свега 13 година. Његов син није имао деце што је довело до гашења династије.

Опадање и пропаст[уреди]

Период који је уследио након пада Дванаесте династије карактеришу немири, расуло и постојање паралелних краљева на Југу и Северу Египта. Центар Тринаесте династије била је Теба. За ову династију извори помињу три паралелне листе краљева. Укупан збир владара је 60, а нису позната имена сваког од њих. Последњи владари ове династије били су Хикси или вазали Хикса. Први владар био је Себекхотеп I. Манетон наводи да владари Тринаесте династије нису одржавали иригационе канале што је слабило њихов положај. Пребацивањем центра управљања државом из Тебе у Мемфис довело је до тога да Теба изгуби свој политички и задржи само верски значај. Већ на почетку владавине Тринаесте, била је успостављена паралелна власт Четрнаесте династије у Ксоису (данашња Сакха). Према Манетону, ова династија имала је 75 краљева са владавином од 484 године. Четрнаеста династија постојала је до око 1690. године п. н. е. тј. до формирања Петнаесте династије. Хиксима није било тешко да продру у Египат и завладају Делтом. Египат је полако потонуо у Други прелазни период.

Извори[уреди]

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић(212-218)

Спољашње везе[уреди]