Сремска Каменица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сремска Каменица

Поглед на Сремску Каменицу
Поглед на Сремску Каменицу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Петроварадин
Становништво
Становништво (2011) 12273
Густина становништва 371 ст/km²
Положај
Координате 45°13′14″N 19°50′21″E / 45.220666, 19.839166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 171 m
Површина 30,2 km²
Сремска Каменица на мапи Србије
{{{alt}}}
Сремска Каменица
Сремска Каменица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21202
21204
21208
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 13′ 14" СГШ, 19° 50′ 21" ИГД

Сремска Каменица је градско насеље града Новог Сада у Јужнобачком округу, поред Дунава. Део је ужег градског подручја Новог Сада. Простире се од северних падина Фрушке горе до десне обале Дунава. Према попису из 2011. било је 12.273 становника.

Сремска Каменица припада градској грађевинској зони Новог Сада и то својим централним, ушореним делом, Доња и Горња Каменица, насеље Боцке и Татарско брдо, Чардак и Староиришки пут. Остали делови Каменице су углавном викенд насеља Парагово, Поповица, Главица, Артиљево, Григовац.

Историја[уреди]

Историја је забележила да су овим крајем пре 2.300 година владали, готово 2 века, ратоборни Трибали, моћно Илирско племе. Међутим пре 2.100 година, привучени лепотом сремских брежуљака, ливада и шума, келтско племе Скордисци, боље организовани и дисциплинованији, поразили су Трибале и завладали овим крајем.

Сто година касније, пре 20 векова, Скордисци су поражени од Римљана, који су успоставили војне логоре на десној обали Дунава да би заштитили северне границе своје империје од упада варвара који су надирали са севера, из мочвара и ритова простране Панонске низије. Тако су Римљани између Петроварадина и Сремске Каменице подигли велики војни логор и тврђаву 'Кузум'. Како су у близини таквих војних објеката редовно ницала насеља, која су римске легионаре снабдевала храном и осталим потрепштинама, претпоставља се да је још тада на територији Сремске Каменице постојало насеље.

Први сигурнији податак о Каменици, као насељу, потиче из прве половине 13. века. Она се тада у даровници угарског краља Беле IV, која носи датум 8. јул 1237. године, назива 'Villa Kamanch'. Том даровницом се Сремска Каменица као конфисковани посед дарује манастиру у Укурду, који се тада називао Белафонс, а данас Петроварадин.

14. век и почетак 16. века били су златно доба Сремске Каменице. Она се тада прочула као знаменита подунавска варошица у којој су цветали занати, трговина и култура. У списима се 1408. године назива "civitas seu opidum" Каманец, а по подацима из 1439. године зове се Каманец.

Најтеже дане у својој историји, Сремска Каменица је преживела у Турском освајачком походу. Први пут су Турци наишли 1520. године када су разорили многа сремска места, међу којима и Сремску Каменицу. 1526. године, после крвавих борби по Јужној Угарској пао је у турске руке и тврди Петроварадин. Тих дана Каменца је поново тешко страдала. Турци су је до темеља разорили и попалили. У записима који говоре о овој пропасти места, каже се да су Турци том приликом просули 7.000 бачви вина, те је оно по Каменици текло као поток, местимично дубок до колена.

После турске најезде, древна Сремска Каменица је опустела. На месту богате и знамените варошице, лежале су рушевине и паљевине. Од 1526. године када је пала под турску власт, до 1687. Каманец припада Варадинској нахији.

Кућа Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици

Од 1702. године аустријске власти Каманец, отет од Турака, називају Камениц. После 25 година током којих је Каменицом владала аустријска Дворска комора, 1728. године она постаје власништво генерал-барона Ифелина и тако остаје све до 1750. када властелинство опет мења власништво и прелази у посед грофа Марцибањија и његовог зета Карачоњија.

Овде се налази Кућа из 1797. године у Каменици (Нови Сад).

Каменица се брзо развијала и већ 1886. године постаје општина у саставу иришког среза и таква остаје све до 1941. године.

Од успостављања цивилне управе у крајевима освојеним од Турака за време Аустроугарске монархије Сремска Каменица има своју општину, која као таква остаје све до 1955. године, када је припојена општини Петроварадин при којој је била свега две године, после чега бива припојена општини Нови Сад.

Име града[уреди]

Име Сремска Каменица је свакако словенског порекла, јер се и код њеног првог назива 'Villa Kamanch' осећа присуство корена словенске речи камен, те се претпоставља да је име добила по камену кога има на њеном југу и који је неко време експлоатисан на Парагову. Подробне напомене о историји места: Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Демографија[уреди]

У насељу Сремска Каменица живи 8870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 3789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2491 [1]
1953. 2849
1961. 3646
1971. 5051
1981. 7532
1991. 7955 7753
2002. 11748 11205
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
8.806 78,58%
Хрвати
  
561 5,00%
Југословени
  
358 3,19%
Мађари
  
256 2,28%
Црногорци
  
141 1,25%
Словаци
  
102 0,91%
Русини
  
69 0,61%
Македонци
  
38 0,33%
Украјинци
  
34 0,30%
Румуни
  
21 0,18%
Немци
  
20 0,17%
Словенци
  
15 0,13%
Муслимани
  
14 0,12%
Горанци
  
10 0,08%
Руси
  
7 0,06%
Буњевци
  
7 0,06%
Бошњаци
  
4 0,03%
Чеси
  
3 0,02%
Албанци
  
3 0,02%
Роми
  
2 0,01%
Бугари
  
2 0,01%
непознато
  
117 1,04%

Образовање[уреди]

У центру Сремске Каменице налази се Основна школа „Јован Јовановић Змај“, основана 1951, која носи име дечјег песника Јована Јовановића Змаја. У Сремској Каменици се налази и Школски центар за полицијску обуку МУП-а Србије. Такође, у Сремској Каменици се налази и највећи приватни универзитет у Војводини - Универзитет Едуконс. Оснивач овог универзитета је каменчанин проф. др Александар Андрејевић, а један од професора који предаје на универзитету је такође каменчанин проф. др Бранислав Радновић.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Напомена: У тексту коришћени делови из књиге 'Немирно Огњиште', Милоша Лукића Слободан Продић, "Мирно огњиште", Сремска Каменица, 2012.

Спољашње везе[уреди]


Са других Викимедијиних пројеката :