Сремуш

Из Википедије, слободне енциклопедије
сремуш
Ramsons 700.jpg
Систематика
царство: Plantae
потцарство: Tracheobionta
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
поткласа: Liliidae
ред: Asparagales
породица: Alliaceae
род: Allium
врста: A. ursinum
Биномијална номенклатура
Allium ursinum
L.
Екологија таксона
Животна форма:
G (геофита)

Сремуш (медвеђи лук, дивљи лук, цријемуш(а), сријемуж, сријемужа[1], цремош, скрембош), лат. Allium ursinum, је биљка из породице лукова (Alliaceae). Има велику хранљиву вредност, нарочито у првим месецима пролећа.

Порекло имена:

  • рода - од лат. allium = бели лук
  • врсте - од лат. ursinus = медвеђи.

Синоними:

  • Allium latifolium Gilib.
  • Allium nemorale Salisb.

Опис биљке[уреди]

Карактеристично за ову биљку и њене сроднике, који спадају у исту фамилију, јесте луковица (метаморфозирани подземни изданак). Стабло је тространо, а бели цветови сакупљени у вишецветне, штитолике цвасти. Са основе стабла полазе два издужено елиптична листа на дугачким дршкама. Семе је црвене боје и округлог облика.

Станиште[уреди]

Веома је распрострањена биљка у листопадним, буковим шумама.

На 1000 мет.нв

Лековити састав биљке[уреди]

Као такав у употреби је:

  • надземни део биљке у свежем стању (Allii ursini herba recens), који се сакупља у пролеће, пре него што биљка процвета;
  • свежа луковица (Allii ursini bulbus recens) убрана у августу пре доношења семена.

Биљка садржи:

Ова биљка повољно утиче на ниво триглицерида и холестерола у крви, а и регулише крвни притисак.

Употреба[уреди]

Млади листови су одлична салата пуна витамина, док су старији јако, непријатно љути. Луковица се може на хладном очувати неколико дана.

У нашем народу постоји уверење да ниједна биљка не чисти тако добро систем за варење и крв као сремуш. Има јако дејство на цревне паразите, спречава инфекцијске упале слузокоже црева, снижава висок крвни притисак, а и одбрана је од грипа и грознице. Поред деловања на цревни, сремуш повољно делује и на кардиоваскуларни систем спречавајући артериосклерозу, откањајући несаницу и несвестицу.

Сремуш се најчешће, осим у свежем стању, користи као воденоалкохолни екстракт. Особе са осетљивим желуцем, чирем или гастритисом могу конзумирати луковице које су претходно натапане 2-3 сата у топлом млеку.

Референце[уреди]

  1. ^ „Петар Кочић: Рјечник архаизама, страних и мање познатих ријечи и израза“ (на ср). Пројекат Растко Приступљено 22. 5. 2012.. „цријемуш(а) - биљка из породице љиљана која се употребљава за зачин и јело, зову је још сријемуж, сријемужа.“ 

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Радишић, З, Миљуш, В.:Биологија,Klett,2001


Спољашње везе[уреди]