Сремуш
Из Википедије, слободне енциклопедије
| сремуш | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||
| Allium ursinum L. |
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
| Животна форма: G (геофита) |
Сремуш (медвеђи лук, дивљи лук, цремош), лат. Allium ursinum, је биљка из породице лукова (Alliaceae).
Порекло имена:
- рода - од лат. allium = бели лук
- врсте - од лат. ursinus = медвеђи.
Синоними:
- Allium latifolium Gilib.
- Allium nemorale Salisb.
Садржај |
[уреди] Опис биљке
Карактеристично за ову биљку и њене сроднике, који спадају у исту фамилију, јесте луковица (метаморфозирани подземни изданак). Стабло је тространо, а бели цветови сакупљени у вишецветне, штитолике цвасти. Са основе стабла полазе два издужено елиптична листа на дугачким дршкама. Семе је срвене боје и округлог облика.
[уреди] Станиште
Веома је распрострањена биљка у листопадним, буковим шумама.
[уреди] Хемијски састав дроге
Као дрога у употреби је:
- надземни део биљке у свежем стању (Allii ursini herba recens), који се сакупља у пролеће, пре него што биљка процвета;
- свежа луковица (Allii ursini bulbus recens) убрана у августу пре доношења семена.
Дрога садржи:
- алин, уљасту материју чија се количина сушењем смањује;
- Ц витамин, чија је количина далеко већа у листовима (750 mg%) него у луковици (100 mg%);
- мало етарског уља (око 0,07%) у коме су: алилсулфид, алилополисулфид, дивинилсулфид;
- минералне материје и др.
[уреди] Употреба
Млади листови су одлична салата пуна витамина, док су старији јако, непријатно љути. Луковица се може на хладном очувати неколико дана.
У нашем народу постоји уверење да ниједна биљка не чисти тако добро систем за варење и крв као сремуш. Има јако дејство на цревне паразите, спречава инфекцијске упале слузокоже црева, снижава висок крвни притисак, а и одбрана је од грипа и грознице. Поред деловања на цревни, сремуш повољно делује и на кардиоваскуларни систем спречавајући артериосклерозу, откањајући несаницу и несвестицу.
Сремуш се најчешће, осим у свежем стању, користи као воденоалкохолни екстракт. Особе са осетљивим желуцем, чирем или гастритисом могу конзумирати луковице које су претходно натапане 2-3 сата у топлом млеку.
[уреди] Литература
- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
