Сретен Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сретен Стојановић

SretenStojanović.jpg

Информације
Датум рођења 2. фебруар 1898.
Место рођења Приједор (АустроугарскаАустроугарска монархија)
Датум смрти 29. октобар 1960.
Место смрти Београд (Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаФНР Југославија)
Дела

Сретен Стојановић (Приједор, 2. фебруар 1898Београд, 29. октобар 1960) је био српски академски вајар, цртач, акварелиста, теоретичар, ликовни критичар, педагог и јавни радник, декан Ликовне академије у Београду и члан САНУ.


Живот и дело[уреди]

Стојановићи су Јакшићи из Невесињског поља. Одатле су се покренули под воћством кнеза Вуковоја Јакшића и зауставили на Козари у селима више Приједора. По синовима Вуковојевим, Стојану, постали су Стојановићи, а по кнезу Милану Кнежевићи. У крајишкој породици Стојановића биле су три генерације свештеника. Илија, Гавро и Симо, отац Сретена Стојановића и још његових седморо браће и сестара. Одрастао је у православној српској породици. Мајка Јованка, дјевојачки Вујасиновић из свештеничке православне породице из Козарске Дубице и отац Симо Стојановић православни свештеник. Слава Стојановића је Свети Ђорђе. Све учење из породице је упућивало да је највећи домет сваког национализма ипак само и једино човјек. Сви Стојановићи су били добро и лијепо васпитана дјеца. Јованка и Симо су имали више него озбиљан задатак. У увијек ризичним временима на вјетровитим просторима Крајине ваљало је очувати и подизати вишечлану породицу. Поштеном православном свештенику Сими и његовој брижној супрузи Јованки подизање осморо дјеце и њихово школовање било је приоритетно. Основну школу похађао је у Приједору, а била је на свега неколико метара од њихове породичне куће на мјесту данашњег Дома за пензионере и стара лица. Почео је да похађа средњу школу у Бањој Луци али је као националистички револуционар истеран из гимназије. За време рата је био затворен. Био је припадник организације Млада Босна због чега је, после избијања Првог светског рата био осуђен на вишегодишњу робију као и његов брат др. Младен Стојановић (18961942), који ће касније (у време Другог светског рата) постати народни херој. Студирао је у Бечу од 1917. године (Аустрија) сликање и вајање а затим је и Паризу (Француска) био ђак Емила Бурдела. Сретен је један од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности (САНУ), изабран 1950. године за дописног, а од 1959. године за редовног члана.

Осећај за монументалност исказује на споменицима Карађорђу, Његошу, Филипу Вишњићу, Младену Стојановићу, а нарочито на споменицима изведеним после Другог светског рата на Иришком венцу (споменик Слобода из 1951) и у Босанском Грахову.

Излагао је још на изложбама независних уметника у Паризу 1921. године. Његова дела изложена су у више галерија, поред осталих и у Спомен-збирци Павла Бељанског.

Умро је 29. октобра 1960. године и сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Стојановићи су часна и позната крајишка породица.

У јуну 2013. године у Галерији РТС је отворена изложба његових скулпура и слика.[1]

Галерија[уреди]

Библиографија[уреди]

  • Стојановић, Сретен (1928) (на ((sr))). Импресије из Русије. YU-Београд: Новости. стр. 79 страна. 
  • Стојановић, Сретен (1952) (на ((sr))). О уметности и уметницима. YU-Београд: Просвета. стр. 103 страна. 
  • Стојановић, Сретен (на ((sr))). Бисте. YU-Београд. 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Стојановић С., Сећања на младост, БИГЗ, Београд, 1997.
  • Револуционарко вајарство, Спектар, Загреб, 1977. година
  • Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 19251929.
  • Протић, Миодраг Б. (1970) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973) (на ((sr))). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 
  • „Стојановић Сретен“ (на ((sr))). Мала енциклопедија Просвета Том 2.. YU-Београд: Просвета. 1959. стр. 630 страна. 

Спољашње везе[уреди]