Сретење Господње
Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића.
Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.
[уреди] Значајнији датуми
- На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
- На Сретење 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
- Од 2006. је Сретење и Дан војске Војске Србије.[тражи се извор од 10. 2011.]
[уреди] Напомене
- Овај текст или један његов део је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
[уреди] Спољашње везе
|
|
|
|---|---|
| јануар: | 1. Нова година, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Српска Нова година, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан |
| фебруар: | 14. Тривундан, 15. Сретење, 24. Власовдан |
| март: | 22. Младенци |
| васкршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Духови, Сви свети (Пресвета) |
| април: | 7. Благовести |
| мај: | 1. Уранак, 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијин дан |
| јун: | 28. Видовдан |
| јул: | 7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан |
| август: | 2. Илиндан, 9. Свети Пантелија, 15. Стевањдан, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина |
| септембар: | 11. Усековање, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан |
| октобар: | 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Петковдан, 31. Лучиндан |
| новембар: | 8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан |
| децембар: | 4. Ваведење, 19. Никољдан |
| покретни: | Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |
