Српска Војводина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска Војводина
Застава Војводине Грб Војводине
Застава Грб
Српска Војводина
Српска Војводина 1848. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Престоница Сремски Карловци
Земун
Велики Бечкерек
Темишвар
Друштво
Религија Православље
Католицизам
Протестантизам
Владавина
Облик владавине Војводство
Титула владара Војвода
Владар Стеван Шупљикац (војвода)
Јосиф Рајачић (управитељ)
Историјско доба Нови век
Оснивање 1848.
Престанак 1849.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Слика:|22x20px|border]] Тамишки Банат
Краљевина Славонија
Војна граница
Војводство Србија и Тамишки Банат
Војна граница
Flag of Serbian Vojvodina.svg
[[Портал:]]
 Историја Војводине

Vojvodina flag map.png

 Античко доба
 Панонија
 Доња Панонија
 Друга Панонија
 Панонска дијецеза
 Префектура Илирик
 Средњи век
 Краљевина Гепида
 Византијска Панонија
 Куверова област у Срему
 Земље Бута-ула
 Војводство Салана
 Војводство Глада
 Војводство Ахтума
 Војводство Сермона
 Тема Сирмијум
 Сремска краљевина Стефана Драгутина
 Горњи Срем Угрина Чака
 Царство Јована Ненада
 Сремско Војводство Радослава Челника 
 Савремено доба
 Темишварски пашалук
 Сремски санџак
 Сегедински санџак
 Банатски устанак
 Лугошки и карансебешки Банат
 Тамишки Банат
 Потиски округ
 Великокикиндски диштрикт
 Српска Војводина
 Војводство Србија и Тамишки Банат
 Бачко-бодрошка жупанија
 Сремска жупанија
 Торонталска жупанија
 Тамишка жупанија
 Банатска република
 Банат, Бачка и Барања
 Српско-мађарска република Барања-Баја
 Дунавска бановина
 Банат у Другом светском рату
 Војводина у Народноослободилачкој борби
 САП Војводина
 АП Војводина
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Српска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина) био је назив за српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Српска Војводина је проглашена на мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Садржај

Историја [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српска револуција 1848—1849.

Током револуције, 1848. године, Мађари су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру Угарске. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.

Желећи да афирмишу и заштите сопствену националну посебност, Срби лојални централној власти су на Мајској скупштини (13-15 Мај, 1848.) у Сремским Карловцима прогласили Српску Војводину, која се састојала од Баната, Бачке, Срема и Барање. Тадашњи карловачки митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за патријарха, док је Стеван Шупљикац изабран за првог војводу, а формирана је и влада Српске Војводине.

Овакав развој догађаја довео је до оружаног сукоба између Српске Војводине и побуњеничке угарске владе, која је на проглашење Српске Војводине одговорила појачавајући оружано насиље. У помоћ војвођанским Србима дошли су добровољци из Кнежевине Србије, које је предводио Стеван Книћанин, али и сво становништво одано законитој централној власти.

Аустријске власти су у почетку покушавале да не заоштравају односе с Кошутовом владом поводом Српске Војводине, али како се ова сасвим одметнула у својој агресивној кампањи, влада Српске Војводине је направила савез са аустријским централним властима у циљу заједничке одбране од Кошутове војске. Аустријске власти су такође званично признале одлуке Мајске скупштине и потврдиле војводску титулу Стевану Шупљикцу.

Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су, у новембру 1849. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу генерала Фердинанда Мајерхофера, а на подручју Српске Војводине формирале нову круновину под називом Војводство Србија и Тамишки Банат.

Престонице [уреди]

Прва престоница Српске Војводине били су Сремски Карловци, а касније је управно средиште премештено у Земун, потом у Зрењанин, а касније у Темишвар, иако овај последњи град није био у оквиру граница Српске Војводине прокламованих 1848. године.

Владари и значајне личности [уреди]

Литература [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Српска Војводина