Српска академија наука и уметности

Српска култура

Уметност
Књижевност  • Музика  • Позоришта  • Биоскопи
Традиција
Кухиња  • Народна ношња  • Сроднички односи  • Игре  • Религија
Споменици
Архитектура  • Фортификације  • Музеји  • Религијски споменици  • Непокретна културна добра  • Светска баштина
Разно
Познати Срби  • САНУ  • Спорт

Зграда САНУ у Београду. Ул. Кнез Михаилова 35

Огранак у Новом Саду

Српска академија наука и уметности је највиша научна и уметничка установа у Србији. Званичан дан оснивања Академије је 19. новембар 1841. године.

Називала се Српска краљевска академија од 1886. до 1947, када је преименована у Српску академију наука. Касније, законом из 1960, она је променила назив у Српску академију наука и уметности (скраћено САНУ).

Установљавање

Академија је установљена законом од 1. новембра 1886. који је скупштина изгласала, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу. Овај закон се звао Основни закон Краљевско-српске академије и њиме је било одређено да прве академике бира краљ, а да затим академици даље сами бирају нове чланове. Задатак академије је био „да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна“.

Прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. Тада су постојала 4 одељења Академије, или како се то звало „стручне академије“, и свака је на почетку добила по 4 редовна члана. Били су то:

Печат

Академија природних наука

• Јосиф Панчић
• Димитрије Нешић
• Јован Жујовић
• Љубомир Клерић

Академија философских наука

• Стојан Новаковић
• Милан Кујунџић
• Светислав Вуловић
• Светомир Николајевић

Академија друштвених наука

• Чедомиљ Мијатовић
• Милан Ђ. Милићевић
• Љубомир Ковачевић
• Панта Срећковић

Академија уметности

• Љубомир Ненадовић
• Матија Бан
• Михаило Валтровић
• Даворин Јенко

Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.

Број дописних чланова био је двапут већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању С. К. А. Н. под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља. Од 22/1 1901 С. К. А. Н. водила само надзор над Библиотеком, и од ње и управе Музеја добива годишњи извештај. Први председник С. К. А. Н. (на три године) био је Јосиф Панчић, затим: Чедомиљ Мијатовић, М. Ђ. Милићевић, Јован Мишковић, Ђорђе Нешић, Јован Ристић, Сима Лозанић, Стојан Новаковић, Јован Жујовић, Јован Цвијић.

1892 С. К. А. Н. спојила се са С. У. Друштвом према решењу министра Просвете од 9/4 1891. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. 1893. у А. је основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа. У томе смислу С. К. А. Н. издавала је:

• 1. Глас С. К. А. Н.:
  • а) I разред: садржи расправе из природних и математичких наука;
  • б) II разред: расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука;
• 2. Споменик (I и II разред);
• 3. Српски Етнографски Зборник, који садржи:
  • а) Разну етнографску грађу,
  • б) Насеља српских земаља,
  • ц) Обичаје народа српскога,
  • д) Српске народне игре,
  • е) Српска народна јела и пића;
• 4. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа
  • I. одељење: Споменици на српском језику;
  • II. одељење: Споменици на туђим језицима);
• 5. Дијалектолошки Зборник;
• 6. Посебна издања.

Претходници академије

Милан Ђ. Милићевић, члан ДСС од 1857.

Није Српска краљевска академија била прва установа такве врсте код Срба. Њени директни претходници били су Друштво српске словесности и Српско учено друштво. Друштво српске словесности је основано 31. маја 1842. и постојало је све до 27. јануара 1864. када га је кнез Михаило Обреновић укинуо својим указом. Затим је 29. јула 1864. установљено Српско учено друштво које је у ствари било обновљено Друштво српске словесности, сви чланови ДСС су могли писмено да се изјасне министру да се прихватају чланства у СУД.

Слична судбина је задесила и Српско учено друштво, због сукоба са министром просвете његов рад је суспендован 13. маја 1886. године. Законом од 1. новембра 1886. оснива се Српска краљевска академија којој припадају библиотека, архиве, збирке и имање СУД. Настали су сукоби, па се Друштво поново отвара 25. јула 1887. Спор је решен предлогом министра просвете да се они споје и то је учињено 1892. Тада је 8 чланова СУД изабрано за редовне чланове СКА, а сви остали за почасне.

Историја развоја

Табла на згради у Београду

После пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мења име законом од 30. јуна 1947. Пошто је промењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа Српска академија наука. Овим законом промењена је и структура академије, тако да уместо 4 стручне академије постоје одељења којих је било 6:

1. природно-математичких наука,
2. техничких наука,
3. медицинских наука,
4. литературе и језика (касније: језика и књижевности),
5. друштвених наука и
6. ликовне и музичке уметности.

Од 1998. академија има 8 одељења јер се одељење природно-математичких наука поделило на два одељења: одељење за математику, физику и гео-науке и одељење хемијских и биолошких наука, а пре тога се одељење друштвених наука поделило такође на два дела, један део је задржао исти назив а други се зове одељење историјских наука.

Зграда у Бранковој 15.

Академија је од 1909. до 1952. била смештена у Бранковој улици број 15. Ова зграда је нажалост срушена 1963. године. После тога академија је премештена у Кнез Михаилову 35, у велелепну грађевину у центру града, где се и сада налази.

Институти САНУ

Под окриљем САНУ делују институти: Археолошки институт САНУ, Балканолошки институт САНУ, Византолошки институт САНУ, Географски институт САНУ, Етнографски институт САНУ, Институт за српски језик САНУ, Институт техничких наука САНУ, Историјски институт САНУ, Математички институт САНУ и Музиколошки институт САНУ.

Изборне скупштине

За више информација погледајте чланак Изборне скупштине САНУ

Нови чланови академије се бирају на изборним скупштинама, које се од 1985. одржавају сваке треће године. Претходна изборна Скупштина одржана је 2009. године, а наредна је заказана за 1. новембар 2012. године.

Председници академије

Од свога оснивања 1887. до данас председници Српске краљевске академије, Српске академије наука односно Српске академије наука и уметности били су:

Имена председника на табли у улазу зграде САНУ

• 1887-1888 Јосиф Панчић
• 1888-1889 Чедомиљ Мијатовић
• 1892-1895 Димитрије Нешић
• 1896-1899 Милан Ђ. Милићевић
• 1899 Јован Ристић
• 1899-1900 Сима Лозанић
• 1900-1903 Јован Мишковић
• 1903-1906 Сима Лозанић
• 1906-1915 Стојан Новаковић
• 1915-1921 Јован Жујовић
• 1921-1927 Јован Цвијић
• 1928-1931 Слободан Јовановић
• 1931-1937 Богдан Гавриловић
• 1937-1960 Александар Белић
• 1960-1965 Илија Ђуричић
• 1965-1971 Велибор Глигорић
• 1971-1981 Павле Савић
• 1981-1994 Душан Каназир
• 1994-1998 Александар Деспић
• 1999-2003 Дејан Медаковић
• 2003- Никола Хајдин

Чланови Српске академије наука и уметности

Одељење за математику, физику и гео-науке

Редовни: Божидар Вујановић • Милан Дамњановић • Александар Ивић • Видојко Јовић • Стеван Карамата • Никола Коњевић • Зоран Максимовић • Војислав Марић • Милосав Марјановић • Федор Месингер • Градимир Миловановић • Стеван Пилиповић • Милева Првановић • Богољуб Станковић • Стево Тодорчевић • Олга Хаџић • Федор Хербут • Драгош Цветковић • Ђорђе Шијачки

Дописни: Завиша Јањић • Бранислав Јеленковић • Зоран Кнежевић • Миодраг Матељевић • Зоран Радовић • Миљко Сатарић • Милан Судар • Владица Цветковић

Ван радног састава: Немања Калопер

Инострани: Андре Берже • Иван Божовић • Дитрих Х. Велте • Богдан Маглић • Тихомир Новаков • Сергеј Петрович Новиков • Јуриј Цолакович Оганесјан • Ђерђ Панто • Благовест Сендов • Ласло Форо • Милан Херак • Антон Цајлингер • Игор Ростиславович Шафаревич • Ендре Шили

Одељење хемијских и биолошких наука

Редовни: Марко Анђелковић • Драгомир Виторовић • Мирослав Гашић • Иван Гутман • Драгослав Маринковић • Миљенко Перић • Паула Путанов • Владимир Стевановић • Душан Чампраг • Живорад Чековић • Драган Шкорић • Богдан Шолаја

Дописни: Радослав Аџић • Славко Ментус • Слободан Милосављевић • Радмила Петановић • Радомир Саичић • Милена Стевановић • Никола Туцић

Ван радног састава: Дражен Зимоњић • Ненад Костић • Слободан Мацура • Станко Стојилковић • Радомир Црквењаков

Инострани: Франсиско Ј. Ајала • Вајат Андерсон • Џон Бокрис • Бранислав Видић • Гордана Вуњак Новаковић • Драго Грденић • Пол Грингард • Франк Карас • Сејмур Коен • Велибор Крсмановић • Зоран С. Петровић • Стенли Прусинер • Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао • Миха Тишлер • Душан Хаџи • Емил Шпалдон

Одељење техничких наука

Редовни: Теодор Атанацковић • Антоније Ђорђевић • Владан Ђорђевић • Ђорђе Ђукић • Зоран Ђурић • Ђорђе Злоковић • Душан Миловић • Петар Миљанић • Пантелија Николић • Бошко Д. Петровић • Зоран Љ. Петровић • Зоран В. Поповић • Момчило М. Ристић • Нинослав Стојадиновић • Никола Хајдин (председник САНУ)

Дописни: Драгутин Зеленовић • Милош Којић • Дејан Поповић • Велимир Радмиловић • Душан Теодоровић

Инострани: Валериј Васиљевич Козлов • Вукан Вучић • Милош Ерцеговац • Антони Кунадис • Тошијаки Макабе • Инго Милер • Зоја Поповић • Зоран Д. Поповић • Валериј Владимирович Скороход • Феликс Леонидович Черноуско • Драгослав Шиљак

Одељење медицинских наука

Редовни: Владимир Бумбаширевић • Владимир Кањух • Зоран Л. Ковачевић • Владимир Костић • Небојша Лалић • Војислав Лековић • Драган Мицић • Миодраг Остојић • Предраг Пешко • Нинослав Радовановић • Љубиша Ракић • Владисав Стефановић • Свето Суша • Јован Хаџи-Ђокић • Миодраг Чолић • Радоје Чоловић • Веселинка Шушић

Дописни: Зоран Кривокапић • Душица Лечић-Тошевски • Милорад Митковић • Ђорђе Радак • Небојша Радуновић • Петар Сеферовић • Мирослав Симић

Ван радног састава: Стојанка Алексић • Драгутин Вукотић • Милан Стевановић • Драган Швракић

Инострани: Хироши Акијама • Михаил Вениаминович Угрумов • Торстен Визел • Вељко Влаисављевић • Роже Гилман • Роналд Гросарт Матичек • Берислав Злоковић • Тамио Јамакава • Тибор Кашаи • Антонио Коломбо • Дентон Кули • Карољи Лапиш • Харден Мак Конел • Александар Маргулис • Еуђенио Пикано • Момир Поленаковић • Миодраг Радуловачки • Пашко Ракић • Василиос Танопулос • Гаетано Тијене • Павлос Тутузас • Феликс Унгер • Јевгениј Иванович Чазов

Одељење језика и књижевности

Редовни: Матија Бећковић • Светлана Велмар-Јанковић • Владета Јеротић • Иван Клајн • Душан Ковачевић • Светозар Кољевић • Александар Лома • Нада Милошевић-Ђорђевић • Драгослав Михаиловић • Миодраг Павловић • Предраг Палавестра • Предраг Пипер • Милорад Радовановић • Љубомир Симовић • Милосав Тешић • Добрица Ћосић

Дописни: Јанош Бањаи • Миро Вуксановић • Јасмина Грковић-Мејџор • Слободан Грубачић • Горан Петровић

Ван радног састава: Давид Албахари • Милован Данојлић

Инострани: Владимир Николајевич Војнович • Пер Јакобсен • Манфред Јенихен • Ролф-Дитер Клуге • Ђерђ Конрад • Рајнхард Лауер • Герхард Невекловски • Антоније Тахиаос • Светлана Михајловна Толстој • Зузана Тополињска • Влада Урошевић • Петер Хандке • Роналд Харвуд • Иван Чарота • Аксинија Џурова • Габријела Шуберт

Одељење друштвених наука

Редовни: Данило Баста • Тибор Варади • Војислав Становчић • Димитрије Стефановић • Љубомир Тадић

Дописни: Александар Костић • Часлав Оцић • Коста Чавошки

Инострани: Морис Диверже • Масајуки Ивата • Џангир Керимов • Вацлав Клаус • Стенли Розен • Владимир Стипетић • Томас Флајнер • Јирген Хабермас • Панајотис Харитос • Ноам Чомски • Душан Шиђански

Одељење историјских наука

Редовни: Динко Давидов • Милорад Екмечић • Драгољуб Живојиновић • Мирјана Живојиновић • Борислав Јовановић • Јованка Калић • Десанка Ковачевић-Којић • Василије Крестић • Љубомир Максимовић • Момчило Спремић • Владимир Стојанчевић • Гојко Суботић • Никола Тасић

Дописни: Михаило Војводић • Љубодраг Димић • Андреј Митровић

Ван радног састава: Јелена Милојковић-Ђурић • Владо Стругар • Слободан Ћурчић

Инострани: Анатолиј Аркадјевич Турилов • Хараламбос Бурас • Тјалинг Ватерболк • Панајотис Вокотопулос • Цветан Грозданов • Јелена Гускова • Карлхајнц Дешнер • Ноел Дивал • Халил Иналџик • Александар Поповић • Енгелина Сергејевна Смирнова • Харалд Хауптман

Одељење ликовне и музичке уметности

Редовни: Светомир Арсић-Басара • Дејан Деспић • Исидора Жебељан • Никола Јанковић • Олга Јеврић • Иван Јевтић • Милан Лојаница • Бранислав Митровић • Душан Оташевић • Тодор Стевановић • Властимир Трајковић

Дописни: Милан Марић • Петар Омчикус • Милица Стевановић

Ван радног састава: Владимир Величковић • Љубомир Поповић

Инострани: Арво Перт • Борис Подрека • Томе Серафимовски • Иван Штраус

на дан 20. марта 2013.

Види још

Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Закон о Српској академији наука и уметности

• Списак чланова САНУ
• Изборне скупштине САНУ
• Списак почасних чланова СКА
• Списак преминулих чланова САНУ
• Друштво српске словесности
• Српско учено друштво

Спољашње везе

Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

• Званични сајт САНУ
• „Јосип Броз као почасни академик“
• „Предизборне игре у САНУ“, НИН, бр. 2276. од 27. март 2003.
• „Србија, земља Академија“, Политика, 28. фебруар 2010.
• „Умро научник, умрла и наука“, Илустрована политика, број 2728, 28. април 2011.