Српска војска Крајине
| Српска Војска Крајине |
|
|---|---|
 Амблем Српске војске Крајине |
|
| Основана | 1992. |
| Распуштена | 1995. |
| Вођство | |
| Генерал | Миле Мркшић |
| Председник републике | Милан Мартић |
| Подаци о бројном стању | |
| Обавезни војни рок | 18 |
| Број расположивих за војну службу |
, година нема |
| Број способних за војну службу |
, година нема |
| Број годишње стасалих за војну службу |
|
 Мапа зона одговорности корпуса СВК |
|
Српска војска Крајине (скр. СВК) је била оружана сила Републике Српске Крајине која је настала на простору СР Хрватске у процесу распада СФРЈ и која је активно учествовала у рату. Формирана је спајањем јединица Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК), делова ЈНА и српских добровољаца који су, махом, пристигли из Србије. После 21. фебруара 1992. и размештања снага Унпрофор-а у том делу бивше Југославије има готово искључиво дефанзивну улогу у односу на хрватске оружане снаге које су у наредним годинама извршиле ударе на:
| датум | догађај |
| 21. јун 1992. | Напад на Миљевачки плато |
| 22. јануар 1993. | Операција Масленица |
| 9—17. септембар 1993. | Операција Медачки џеп |
| 1—3. мај 1995. | Операција Бљесак |
| 4—7. август 1995. | Операција Олуја |
Престала је да постоји са нестанком Републике Српске Крајине 1995. године. Њени генерали су касније оценили да СВК сама по себи није била у стању да успешно одбрани РСК од директног напада хрватских снага и да су се они уздали да ће им помоћ, у таквом случају, пружити како Војска Југославије, тако и војска Републике Српске, што се није догодило, али и да ће тај напад у старту спречити присуство снага УНПРОФОРа. Као главне разлоге за немогућност успешне одбране, навели су велику дужину и плиткоћу брањеног простора, чиме је онемогућено маневрисање, али и слабо стање у људству коме је мањкало официрског кадра и имало је просечну старост од око 47 година.
Садржај |
Организација Српске војске Крајине [уреди]
Након повлачења јединица Југословенске народне армије из Републике Српске Крајине 1992. Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК) је прерасла у Српску војску Крајина (СВК). Главне јединице у формацији Српске војске Крајине били су корпуси, којих је по оснивању било шест. Корпусе је сачињавало 26 бригада и 5 пукова. Међутим по људству и по наоружању којом су располагали корпус СВК је више одговарао једној ојачаној бригади, а бригада ојачаном батаљону. Почетком 1995. године формиран је и седми (тј. нови шести, пошто је раније у мају 1995. године у Бљеску уништен 18. Западнославонски корпус) Корпус специјалних јединица.
Организација Српске војске Крајине није била довољно развијена како би имала видове, али је у свом саставу поред копнених јединица имала и једну авијацијску бригаду као и две бригаде противваздушне одбране. Авијацијска бригада је уско била повезана са Ратним ваздухопловством и противваздушном одбраном Војске Републике Српске. Авиони са аеродрома Удбине летели су и на борбене задатке на Босанскохерцеговачком ратишту, а људство и летелице из ВРС су често били стационирани на том аеродрому.
Корпуси Српске војске Крајине су по организацији били састављени од по три до шест бригада и осталих потчињених јединица: мешовитог артиљеријског пука`или дивизиона, дивизиона ПВО, итд. По паду западног дела Републике Српске Крајине након Олује 11. Источнославонски корпус додатно је ојачан[1]. Па је пред распуштање имао око 30000 људи.
Бригаде су већински биле пешадијске (пбр), настале од бригада Територијалне одбране (ТО), али је у саставу неких корпуса било и по једна или две моторизоване бригаде (мтбр). Формирањем Корпуса специјалних јединица 1995. године оформљена је и једна оклопна бригада (окбр).
Људство [уреди]
Велики проблем Српске војске Крајине представљало је људство, које је у просеку било старости око 47 година[2]. Према планираној формацији, Српска војска Крајине је да има бројно стање од 80080 људи, али цифра никада није постигнут. Посебан проблем представљао је мањак официрског и подофицирског састава.
Према пуковнику Кости Новаковићу бројно стање је износило 62438 (772 официра, 2709 подофицира и 59002 војника) што је 78% од планиране формације.[3]
Према подацима генералштаба из 1994. године, бројно стање је износило 62805 (2890 официра, 4392 подофицира и 55886 војника).[4]
Генерал Милисав Секулић бројно стање је износило 71409 (3291 официра, 3424 подофицира и 60496 војника).[4]
Формација [уреди]
Српска војска Крајине (август 1995)[5]:
- 105. авијацијска бригада - аеродром Удбине - потпуковник Ратко Допуђа
- 44. ракетна бригада ПВО - шири рејон Книна и Петрова Гора - потпуковник Ранко Дашић
- 75. мешовита артиљеријско-ракетна бригада - у зони 7., 21, и 39 корпуса - пуковник Ђорђе Миликшић
- Оперативна група „Паук“ - генерал Миле Новаковић
- 1. пешадијска бригада Народне одбране
- 2. пешадијска бригада
- 3. пешадијска бригада
- 101. одред
- Корпус специјалних јединица - генерал Милорад Ступар
- 2. оклопна бригада - у рејону Петрове Горе
- 2. гардијкса бригада - Книн
- 7. Далматински корпус
- 1. пешадијска бригада - Врлика - капетан Небојша Поповић
- 2. пешадијска бригада - Кистање - мајор Раде Дрезгић
- 3. пешадијска бригада - Бенковац - потпуковник Јанко Ђурица
- 4. пешадијска бригада - Обровац - капетан Радивоје Парањива
- 75. моторизована бригада - Дрниш - пуковник Владимир Давидовић
- 92. моторизована бригада - Бенковац - потпуковник Мирко Узелац
- 7. мешовити артиљеријски пук - Книн
- 7. ппозадинска бригада - Книн - потпуковник Драгић Стојановић
- 15. Лички корпус - генерал Стево Сево
- 15. пешадијска бригада
- 18. пешадијска бригада - Кореница - пуковник Мирко Радаковић
- 50. пешадијска бригада - Врховине - пуковник Стеван Штрбац
- 70. пешадијска бригада - Плашки - пуковнк Милан Миливојевић
- 103. пешадијска бригада - Доњи Лапац - пуковник Славко Студен
- 9. моторизована бригада - Грачац - пуковник Јово кордић
- 9. гранични батаљон
- 81. позадински батаљон
- 21. Кордунашки корпус - пуковник Вељко Босанац
- 11. пешадијска бригада - Војнић
- 13. пешадијска бригада - Слуњ - пуковник Марко Рељић
- 19. пешадијска бригада - Топуско - пуковник Божа Бијелић
- 81. позадинска бригада
- 39. Банијски корпус - генерал Слободан Тарбук
- 24. пешадијска бригада - Глина - пуковник Милан Беко
- 26. пешадијска бригада - Костајница - пуковник Васа Вукмировић
- 31. пешадијска бригада - Петриња - пуковник Милорад Јанковић
- 33. пешадијска бригада - Двор - пуковник Перица Колунџија
- 18. Западнославонски корпус - пуковник Лазо Бабић (уништен у мају 1995. године у Бљеску)
- ТГ-1 - Јасеновац - потпуковник Боривоје Павловић
- 98. пешадијска бригада - Новска - потпуковник Милан Бабић
- 51. пешадијска бригада - Пакрац - потпуковник Стеван Харамбашић
- 54. пешадијска бригада - Окучани - потпуковник Стево Бабић
- 59. одред - Дарувар
- 63. одред - Подравска Слатина
- 18. мешовити артиљеријски пук - Стара Градишка
- 91. позадинска бригада
- 11. Источнославонски корпус (стање из септембра 1995. године, након Олује)
- 35. моторизована бригада - Даљ
- 40. пешадијска бригада - Вуковар
- 43. пешадијска бригада - Тења
- 45. пешадијска бригада - Мирковци
- 55. пешадијска бригада - Илок
- Гардијска бригада - Српска Добровољачка Гарда - Ердут - Жељко Ражнатовић Аркан
- 11. мешовити артиљеријски пук - Бобота-Ћелије-Пачетин
- 11. оклопни пук - Вуковар
- 11. мешовити противоклопни артиљеријски дивизион
- 11. Барањска дивизија - 3 бригаде
Наоружање [уреди]
- 303 тенкова 1995. године (од чега су 36 М-84, 5 Т-72, док остатак чине углавном Т-55 и Т-34 као и мањи број лаких тенкова ПТ-76)
- 160 оклопних возила (већином оклопних транспортера ОТ М-60, БВП М-80/М-80А, БОВ, као и БТР-50 и БРДМ-2)
- 560 артиљеријских оруђа
- 28 вишецевних бацача ракета (од чега су 11 М-77 Огањ, 1 М-87 Оркан, док остатак чине М-63 Пламен)
- 230 противоклопних оруђа
- 72 лансера противоклопних ракета
- 280 ракетних ПВО система (2К12 Куб, С-75 Дивна, Стрела-1М, Стрела-2М)
- 360 цевних оруђа ПВО (БОВ-3, М53/59 Прага, ЗСУ-57-2, М-55, Бофорс Л/40)
- 22 авиона (Г-2 Галеб, два Ј-22 Орао ,дванајест Ј-21 Јастреб , Ј-20 Крагуј, Утва 66 и један Ан-2)
- 18 хеликоптера (Соко Газела и Ми-8)
- оклопни воз Крајина експрес
Референце [уреди]
- ^ Dimitrijevic, Bojan. Modernizacija i intervencija jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006. — Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010. — S. 306
- ^ Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, с. 204
- ^ Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. - Београд: СКД Зора. - 2009, с. 292.
- ^ а б Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, с. 199.
- ^ Тенкови Српске Војске Крајине, Приступљено 25. 4. 2013.
Види још [уреди]
 |
Део Википедије посвећен темама везаним за Распад СФРЈ. |
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
