Српска војска Крајине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска Војска Крајине
Emblem of the Serbian Army of Krajina.svg
Амблем Српске војске Крајине
Основана 1992.
Распуштена 1995.
Вођство
Генерал Миле Мркшић
Председник републике Милан Мартић
Подаци о бројном стању
Обавезни војни рок 18
Број расположивих
за војну службу
, година нема
Број способних
за војну службу
, година нема
Број годишње стасалих
за војну службу
Krajina Army Territorial Division.JPG
Мапа зона одговорности корпуса СВК

Српска војска Крајине (скр. СВК) је била оружана сила Републике Српске Крајине која је настала на простору СР Хрватске у процесу распада СФРЈ и која је активно учествовала у рату. Формирана је спајањем јединица Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК), делова ЈНА и српских добровољаца који су, махом, пристигли из Србије. После 21. фебруара 1992. и размештања снага Унпрофор-а у том делу бивше Југославије има готово искључиво дефанзивну улогу у односу на хрватске оружане снаге које су у наредним годинама извршиле ударе на:

датум догађај
21. јун 1992. Напад на Миљевачки плато
22. јануар 1993. Операција Масленица
917. септембар 1993. Операција Медачки џеп
13. мај 1995. Операција Бљесак
47. август 1995. Операција Олуја

Престала је да постоји са нестанком Републике Српске Крајине 1995. године. Њени генерали су касније оценили да СВК сама по себи није била у стању да успешно одбрани РСК од директног напада хрватских снага и да су се они уздали да ће им помоћ, у таквом случају, пружити како Војска Југославије, тако и војска Републике Српске, што се није догодило, али и да ће тај напад у старту спречити присуство снага УНПРОФОРа. Као главне разлоге за немогућност успешне одбране, навели су велику дужину и плиткоћу брањеног простора, чиме је онемогућено маневрисање, али и слабо стање у људству коме је мањкало официрског кадра и имало је просечну старост од око 47 година.

Организација Српске војске Крајине[уреди]

Након повлачења јединица Југословенске народне армије из Републике Српске Крајине 1992. Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК) је прерасла у Српску војску Крајина (СВК). Главне јединице у формацији Српске војске Крајине били су корпуси, којих је по оснивању било шест. Корпусе је сачињавало 26 бригада и 5 пукова. Међутим по људству и по наоружању којом су располагали корпус СВК је више одговарао једној ојачаној бригади, а бригада ојачаном батаљону. Почетком 1995. године формиран је и седми (тј. нови шести, пошто је раније у мају 1995. године у Бљеску уништен 18. Западнославонски корпус) Корпус специјалних јединица.

Организација Српске војске Крајине није била довољно развијена како би имала видове, али је у свом саставу поред копнених јединица имала и једну авијацијску бригаду као и две бригаде противваздушне одбране. Авијацијска бригада је уско била повезана са Ратним ваздухопловством и противваздушном одбраном Војске Републике Српске. Авиони са аеродрома Удбине летели су и на борбене задатке на Босанскохерцеговачком ратишту, а људство и летелице из ВРС су често били стационирани на том аеродрому.

Корпуси Српске војске Крајине су по организацији били састављени од по три до шест бригада и осталих потчињених јединица: мешовитог артиљеријског пука`или дивизиона, дивизиона ПВО, итд. По паду западног дела Републике Српске Крајине након Олује 11. Источнославонски корпус додатно је ојачан[1]. Па је пред распуштање имао око 30000 људи.

Бригаде су већински биле пешадијске (пбр), настале од бригада Територијалне одбране (ТО), али је у саставу неких корпуса било и по једна или две моторизоване бригаде (мтбр). Формирањем Корпуса специјалних јединица 1995. године оформљена је и једна оклопна бригада (окбр).

Људство[уреди]

Велики проблем Српске војске Крајине представљало је људство, које је у просеку било старости око 47 година[2]. Према планираној формацији, Српска војска Крајине је да има бројно стање од 80080 људи, али цифра никада није постигнут. Посебан проблем представљао је мањак официрског и подофицирског састава.

Према пуковнику Кости Новаковићу бројно стање је износило 62438 (772 официра, 2709 подофицира и 59002 војника) што је 78% од планиране формације.[3]

Према подацима генералштаба из 1994. године, бројно стање је износило 62805 (2890 официра, 4392 подофицира и 55886 војника).[4]

Генерал Милисав Секулић бројно стање је износило 71409 (3291 официра, 3424 подофицира и 60496 војника).[4]

Формација[уреди]

Српска војска Крајине (август 1995)[5]:

  • 105. авијацијска бригада - аеродром Удбине - потпуковник Ратко Допуђа
  • 44. ракетна бригада ПВО - шири рејон Книна и Петрова Гора - потпуковник Ранко Дашић
  • 75. мешовита артиљеријско-ракетна бригада - у зони 7., 21, и 39 корпуса - пуковник Ђорђе Миликшић
  • Оперативна група „Паук“ - генерал Миле Новаковић
    • 1. пешадијска бригада Народне одбране
    • 2. пешадијска бригада
    • 3. пешадијска бригада
    • 101. одред
  • Корпус специјалних јединица - генерал Милорад Ступар
    • 2. оклопна бригада - у рејону Петрове Горе
    • 2. гардијкса бригада - Книн
  • 7. Далматински корпус
    • 1. пешадијска бригада - Врлика - капетан Небојша Поповић
    • 2. пешадијска бригада - Кистање - мајор Раде Дрезгић
    • 3. пешадијска бригада - Бенковац - потпуковник Јанко Ђурица
    • 4. пешадијска бригада - Обровац - капетан Радивоје Парањива
    • 75. моторизована бригада - Дрниш - пуковник Владимир Давидовић
    • 92. моторизована бригада - Бенковац - потпуковник Мирко Узелац
    • 7. мешовити артиљеријски пук - Книн
    • 7. ппозадинска бригада - Книн - потпуковник Драгић Стојановић
  • 15. Лички корпус - генерал Стево Сево
    • 15. пешадијска бригада
    • 18. пешадијска бригада - Кореница - пуковник Мирко Радаковић
    • 50. пешадијска бригада - Врховине - пуковник Стеван Штрбац
    • 70. пешадијска бригада - Плашки - пуковнк Милан Миливојевић
    • 103. пешадијска бригада - Доњи Лапац - пуковник Славко Студен
    • 9. моторизована бригада - Грачац - пуковник Јово кордић
    • 9. гранични батаљон
    • 81. позадински батаљон
  • 21. Кордунашки корпус - пуковник Чедо Булат
    • 11. пешадијска бригада - Војнић - потпуковник Драган Ковачић
    • 13. пешадијска бригада - Слуњ - пуковник Марко Рељић
    • 19. пешадијска бригада - Топуско - пуковник Божа Бијелић
    • 81. позадинска бригада
  • 39. Банијски корпус - генерал Слободан Тарбук
    • 24. пешадијска бригада - Глина - пуковник Милан Беко
    • 26. пешадијска бригада - Костајница - пуковник Васа Вукмировић
    • 31. пешадијска бригада - Петриња - пуковник Милорад Јанковић
    • 33. пешадијска бригада - Двор - пуковник Перица Колунџија
  • 18. Западнославонски корпус - пуковник Лазо Бабић (уништен у мају 1995. године у Бљеску)
    • ТГ-1 - Јасеновац - потпуковник Боривоје Павловић
    • 98. пешадијска бригада - Новска - потпуковник Милан Бабић
    • 51. пешадијска бригада - Пакрац - потпуковник Стеван Харамбашић
    • 54. пешадијска бригада - Окучани - потпуковник Стево Бабић
    • 59. одред - Дарувар
    • 63. одред - Подравска Слатина
    • 18. мешовити артиљеријски пук - Стара Градишка
    • 91. позадинска бригада
  • 11. Источнославонски корпус (стање из септембра 1995. године, након Олује)
    • 35. моторизована бригада - Даљ
    • 40. пешадијска бригада - Вуковар
    • 43. пешадијска бригада - Тења
    • 45. пешадијска бригада - Мирковци
    • 55. пешадијска бригада - Илок
    • Гардијска бригада - Српска Добровољачка Гарда - Ердут - Жељко Ражнатовић Аркан
    • 11. мешовити артиљеријски пук - Бобота-Ћелије-Пачетин
    • 11. оклопни пук - Вуковар
    • 11. мешовити противоклопни артиљеријски дивизион
    • 11. Барањска дивизија - 3 бригаде

Наоружање[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Dimitrijevic, Bojan. Modernizacija i intervencija jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006. — Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2010. — S. 306
  2. ^ Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, pp. 204
  3. ^ Новаковић Коста. Српска Крајина, успони, падови уздизања. - Београд: СКД Зора. - 2009, pp. 292.
  4. ^ а б Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1. - Београд: Тело Принт. - 2010, pp. 199.
  5. ^ Тенкови Српске Војске Крајине, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]