Српска народна кола

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српска народна кола су назив за народне игре Срба.


Културно уметничка друштва[уреди]

Културно уметничка друштва су код Срба доста бројна и сматрају се организацијама од националног значаја за очување традиционалних вредности, под покровитељством су државних, регионалних и општинских институција. Културно уметничка друштва на располагању често имају своје просторије, костиме, финансијска средства за путовања и друге делатности које им обезбеђује оснивач или покровитељ. Приступ учењу народних игара у културно уметничким друштвима је детаљан и обухвата сва кола из наше земље а и шире.

Основни појмови о народној игри - колу[уреди]

Појам коло има више значења:

  • Облик игре – ланац међусобно повезаних играча који се крећу по кружној линији;
  • Група особа, ограниченог или неограниченог броја која учествује у игри;
  • Игранка – јавни скуп на коме се игра коло, без обзира да ли се игра традиционално или не, пошто је сама игранка традиционална;
  • Врста игре, која осим кружног облика има и посебну мелодију и припада одређеном типу. Овде се мисли и на врсту мелодије и начин играња кола, па тако постоје: моравац, чачак, ужичко коло итд;
  • Кружна игра са мелодијом или без, као типичан израз и стилска одлика етничке групе којој припада. Тако постоје српско, бугарско, македонско коло…

Карактеристике кола[уреди]

Коло као облик народног плеса је широко распрострањено скоро у свим народима. Нарочито је карактеристично за јужнословенске народе. Исто значење има и термин ОРО или ХОРО. Оро као термин се више користио на подручјима Црне Горе, југоисточне Србије, Македоније и Бугарске. У осталим крајевима се користио више појам Коло. Основно значење термина коло је циркулус као обруч, круг. Хоро или оро потиче од грчке речи хорос, што значи скуп људи, игранка, игра.

Од ових појмова настали су:

  • Кореграфија – описивање и данас чешће осмишљавање плесних облика и варијација, па се онај ко то ради зове кореограф.
  • Кореологија – наука која се бави проучавањем плесова, њиховим настанком, развојем итд.
  • Етнокореологија – проучавање народних плесова.

Облици кола[уреди]

Облици кола и типови кола код Срба у визуелном, спољном облику нису много разноврсни али зато постоји право богатство корака, мелодија, односно начина извођења и играња кола.

Облике народних плесова можемо поделити на више начина али су у кореологији прихваћине следеће поделе:

  • Облици са неогранченим бројем плесача (отворено и затворено коло);
  • Облици са ограниченим бројем плесача (соло плес, плесови у паровима, тројкама четворкама…);
  • Сложени облици плесова – настали комбинацијом претходна два облика плеса.

Постоје облици, коло на колу, коло у колу, и други кореографски облици али се они данас ређе играју и виђају изван културно уметничких друштава.

Најчешће држање између играча у колу је за руке, а може бити испод руке, са испретплетаним рукама (леса), са рукама на раменима, загрљени и др.

Затворено коло[уреди]

Затворено коло у најмањем облику чине двоје људи – пар, као и у плесу. Обично су то младић и девојка. Чим се до њих ухвати трећи и затворе коло. Улажењем нових играча коло расте. Улазак у коло има разне процедуре или знакове, али им је основно дозвола других играча. Обично се хвата у коло тако што мушкарац иде између две девојке (жене) и обрнуто. У затвореном колу су сви играчи равноправни.

Отворено коло[уреди]

Отворено коло је чешћи облик. Овде се зна где је почетак а где крај кола. Крајњи десни играч је први или коловођа, а последњи играч у колу је кец. Ова два играча су веома важна и морају бити добри играчи јер се цело коло по њима управља. У истом смислу има значај и трећак односно сваки трећи играч у колу. У отвореном колу може се хватати на исти начин као и у затвореном пресецањем тј. улажењем у коло или хватањем на крају кола као последњи. Отворено коло се може кретати праволинијски (леса), вијугаво, може се прекидати и правити друго коло, спајати са другим колом. Поједини играчи или парови могу имати соло деонице паралелно са играњем кола. У овом смислу отворено коло је разноврснији, слободнији и богатији облик плесног изражавања у односу на затворено коло.

Кретање кола[уреди]

Кретање зависи од корака који су специфични за свако појединачно коло. Најчешће кретање је слева у десно и обрнуто. Уколико имају исти број корака у обе стране онда су то симетрична кола, а уколико немају онда су то несиметрична кола. Скоро сва кола се крећу у десно, чак и она симетрична, јер дужина корака у десно се разликује од оне у лево. Сва друга замислива и незамислива кретања су у ствари резултат и украс сваког кола понаособ. Могу се видети у извођењу културно уметничих друштава, док неке кораке и кретања могу извести само врхунски играчи.

Музика и коло[уреди]

Коло се играло уз пратњу музике, а карактеристично је да су свирачи пратили коловођу и он је био својеврсни диригент. Постојали су и знаци музици (клецањем колена нпр.) када да успори или убрза. То је давало својеврсну интеракцију између играча и музичара, тако да је свако коло играно на други начин. Ово је заједничко настанку неких других плесова, као што је танго.

Коло се играло уз певање или уз певање и пратњу музике. Тако су настале песме „поскочице“ веселог и шаљивог садржаја. Неки крајеви су сачували и глуво (немо) коло без пратње музике и песме већ се такт давао наглашеним ударцима стопала о тло. Та кола су сачувана у Крајини (гламочко коло), Херцеговини и Црној Гори.

Стил и играње[уреди]

Стил играња вежан је за географско подручје и етничку заједницу на том простору. Данас културно уметничка друштва конципирају свој програм баш на основу стила играња, тако да су играчке целине подељене на етнокореолошка подручја. Тако постоје игре из Шумадије, Западне Србије, Влашке игре, Косовско метохијске игре итд. Свако ово подручје карактерише јединствен стил играња, другачије народне ношње, музика и песме.

За свакодневног, аматерског и рекреативног, основно образованог играча важнија је друга особеност а то је да без обзира на шароликост и разноврсност, доста кола имају исти или веома сличан играчки образац. То значи да се музички и по називу различита кола данас играју на исти начин.

Од корака је најчешћи тзв. шестерац, играте три корака у десно, три корака у месту, затим три корака у лево, па три у месту и то се стално понавља. На овај начин можете играти, моравац, ужичко коло, жикино коло. Карактеристика ових кола је да се сматрају симетричним.

Врло често се игра и тзв. влашко коло, са осам корака. Четири корака идете у десно, затим два у месту, па један у лево, и један у месту. Све се то затим понавља. Ово се игра на више сличних кола – мелодија. Припада несиметричном колу.

Чачак је најтежи и чешће се игра на десет (дванаест) корака, или три у десно, три у месту, два у лево, два у месту, један у лево и један у месту, па све поново. За Чачак кажу да се игра на 3, 2, 1.

Нишки са, са је ритам који се врло често употребљава у народним новокомпонованим песмама и на њих се игра поред оригиналног кола. Може се играти на шест (најчешће) или на осам корака. Кораци су једноставни, два десно, два назад, два напред па све поново.

Убедљиво најчешће се игра варијанта македонског кола лесното уз скоро све народне новокомпоноване песме. У играчком смислу ово се не сматра колом већ је коло само по спољно визуелном облику тј. играчи играју на начин као што играју у колу. Кораци су три у десно, два у месту па поново. Кретање је стално у десно. За ово није потребно никакво учење, довољно је да се „ухватите у коло“ и заиграте.

Посебан део су војничка кола (официрско, капларско,…).

Извори[уреди]