Српска народна ношња
 |
|
| Уметност | |
|---|---|
| Књижевност • Музика • Позоришта • Биоскопи | |
| Традиција | |
| Кухиња • Народна ношња • Сроднички односи • Игре • Религија | |
| Споменици | |
| Архитектура • Фортификације • Музеји • Религијски споменици • Непокретна културна добра • Светска баштина | |
| Разно | |
| Познати Срби • САНУ • Спорт |
Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Народна ношња у Шумадији и Босни [уреди]
Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...
- Шајкача
- Прслук
- Гуњ
- Гуњић
- Фермен
- Антерија
- Зубун
- Долактеник
- Тканица (врста појаса, који се добија ткањем)
- Бриџес панталоне
- Чакшире
- Дизлук
- Долама
- Јечерма
- Џемадан
- Мисараба
- Минтане
- Јелек
- Џубе
- Либаде
- Фистан
- Шалваре - део женске ношње која је ношена једно време после особођења од Турака
- Кумош
- Чарапе
- Опанци „шиљкани“
Народна ношња у Војводини и Славонији [уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Народна ношња у Јужној Србији и Македонији [уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Народна ношња на Косову и Метохији [уреди]
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Народна ношња у Далмацији и Лики [уреди]
Личка народна ношња [уреди]
На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]
Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]
Подјела и дијелови личке народне ношње [уреди]
Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.
Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]
|
Мушка личка народна ношња:
|
Женска личка народна ношња:
|
Народна ношња у Црној Гори и Херцеговини [уреди]
Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне црногорске ношње коју чине:
- црногорска капа
- кошуља са колијером, тј. кошуља без крагне или са малом крагном
- џемадан, црвени дио који се облачи послије кошуље
- душанка (име добила по цару Душану), дио који се облачи послије џемадана.
- каница, појас
- силав, кожни каиш за оружје који се ставља испод канице
- плаве гаће на широк крој
- докољенице
- кратке чарапе (назувци)
- кожни опанци
Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.
Херцеговачка брдска народна ношња [уреди]
Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју јужног дијела Републике Српске била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]
Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]
- бурунџук (женска капа)
- ћурдија (марама)
- кошуља
- корет (јакна)
- прегача
- пахте (украсни накит од сребра који се носи на појасу)
Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња је преузела „заврату“ и „душанку“ након 1875. из црногорске народне ношње.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]
- заврата (капа)
- токе
- душанка
- мушки појас
- гаће
- вунене чарапе
- опанци
Народна ношња озренског краја [уреди]
Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]
Женска ношња се састоји од:[4]
- крпа
- љетак
- кошуља
- тканица
- прегача
- вунене чарапе
- опанци
Мушка ношња се састоји од:[4]
- шешир
- фермен
- кошуља
- торбак (торба) у коме се носи пешкир
- тканица
- гаће
- вунене чарапе
- опанци
Референце [уреди]
- ^ http://www.rastko.org.rs/isk/isk_12.html
- ^ а б в „Личка народна ношња“ (на ср). Лика у срцу. 2011. Приступљено 30. 3. 2012.
- ^ а б в г д ђ е „Вез: Источна Херцеговина“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011.
- ^ а б в г д ђ „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.
Литература [уреди]
- Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века - Даница Ђокић - Народни музеј Пожаревац
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
