Српска народна ношња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Књижевност  • Музика  • Позоришта  • Сликарство  • Фотографија  • Кинематографија
Традиција
Народни обичаји  • Народна ношња  • Игре  • Кухиња  • Сроднички односи  • Религија  • Хералдика  • Епска поезија
Споменици
Непокретна културна добра  • Музеји  • Архитектура  • Тврђаве  • Манастири  • Светска баштина  • Војничка гробља
Разно
Познати Срби  • САНУ  • Спорт  • Дигитализација

Српска народна ношња заузима истакнуто мјесто у култури и традицији српског народа. Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вриједностима. До нас су углавном стигле сачуване одјевне цјелине из 19. и првих десетина 20. вијека, са разноликим облицима и украсима како у женским тако и у мушким ношњама. Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња. По начину одијевања препознавало се не само одакле је ко него, нарочито у мјешовитим етничким срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. У свом историјском развоју, разноврсне народне ношње имале су многострука значења у животу народа, али су биле изложене и многобројним утицајима између различитих етноса, тако да осим обиљежја времена у коме су рукотворене и ношене, садржани су и други одјевни елементи из протеклих времена.[1]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Народна ношња у Шумадији и Босни[уреди]

Српска народна ношња почиње да се развија и одваја од ношње коју су Срби морали да носе док су били под Турцима. Књаз Милош Обреновић је био човек који је волео да се лепо облачи и то је био пример и другима. У настваку су наведени делови одеће који се носили у 19. веку у Србији. Има ту и делова одеће од који су нека карактеристична за село а нека за град...

Народна ношња у Босанској Крајини[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Народна ношња у Војводини и Славонији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Народна ношња у Јужној Србији и Македонији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Народна ношња на Косову и Метохији[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Народна ношња у Далмацији и Лики[уреди]

Никола Тесла у српској народној ношњи

Личка народна ношња[уреди]

На простору Лике вјековима су живјели народи, православни Срби (ијекавског говорног подручја) и католици Хрвати, Буњевци и Крањци (икавског и чакавског говорног подручја). Иако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном, тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.[2]

Народна ношња личког српског православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји. Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, и зато овдје говоримо искључиво о народној ношњи српског православног народа Лике. Предмет обраде је старинска народна ношња српског православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.[2]

Подјела и дијелови личке народне ношње[уреди]

Постоје двије подјеле личке народне ношње. Према првој подјели, имамо мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу. Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо радну, свакодневну или свакидашњу личку народну ношњу и свечану, светачку, црквену, стајаћу, репрезентативну личку народну ношњу.

Саставни дијелови личке народне ношње су:[2]

Мушка личка народна ношња:

  • Личка капа
  • Кошуља
  • Панталони пртени – гаће
  • Панталони суклени – бревенеци
  • Прслук
  • Прслук са токама – черма
  • Ћемер
  • Пашњача
  • Личка маја
  • Аљинац
  • Лички кожун
  • Чарапе
  • Натикаче
  • Опанци (опутари, капичари)
  • Личка торба

Женска личка народна ношња:

  • Женска личка капа
  • Рубац
  • Кошуља
  • Кикља
  • Прслук
  • Прегача
  • Тканица
  • Ђендер
  • Аљинац
  • Кожун
  • Чарапе
  • Натикаче
  • Опанци
  • Цокље
  • Женска личка торба

Народна ношња у Црној Гори и Херцеговини[уреди]

Мушка народна ношња из Црне Горе и Херцеговине

Ношња у Црној Гори и Херцеговини се појављује у разним варијантама традиционалне црногорске ношње коју чине:

  • црногорска капа
  • кошуља са колијером, тј. кошуља без крагне или са малом крагном
  • џемадан, црвени дио који се облачи послије кошуље
  • душанка (име добила по цару Душану), дио који се облачи послије џемадана.
  • каница, појас
  • силав, кожни каиш за оружје који се ставља испод канице
  • плаве гаће на широк крој
  • докољенице
  • кратке чарапе (назувци)
  • кожни опанци

Често се умјесто опанака носе чизме, али се онда не стављају докољенице и назувци.

Херцеговачка брдска народна ношња[уреди]

Херцеговачка брдска народна ношња је на подручју јужног дијела Републике Српске била у свакодневној употреби до 1875. године.[3] Кориштена је свакодневна и свечана народна ношња која се облачила само за светковине.[3]

Свечану женску херцеговачку брдску народну ношњу су различито носиле дјевојке и удате жене.[3] Састоји се од:[3]

  • бурунџук (женска капа)
  • ћурдија (марама)
  • кошуља
  • корет (јакна)
  • прегача
  • пахте (украсни накит од сребра који се носи на појасу)

Свечана мушка херцеговачка брдска народна ношња је преузела „заврату“ и „душанку“ након 1875. из црногорске народне ношње.[3] Токе су носили само виђенији и богатији Срби.[3] Састоји се од:[3]

  • заврата (капа)
  • токе
  • душанка
  • мушки појас
  • гаће
  • вунене чарапе
  • опанци

Народна ношња озренског краја[уреди]

Српска народна ношња у озренском крају је највећим дијелом саткана од платна.[4] Тка се од памука на стану (алат за израду платна).[4] Мушкарци носе шешире.[4] Сваки мушки торбак је различито декорисан.[4]

Женска ношња се састоји од:[4]

  • крпа
  • љетак
  • кошуља
  • тканица
  • прегача
  • вунене чарапе
  • опанци

Мушка ношња се састоји од:[4]

  • шешир
  • фермен
  • кошуља
  • торбак (торба) у коме се носи пешкир
  • тканица
  • гаће
  • вунене чарапе
  • опанци

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Projekat Rastko: Istorija srpske kulture
  2. ^ а б в „Личка народна ношња“ (на ср). Лика у срцу. 2011. Приступљено 30. 3. 2012.. 
  3. ^ а б в г д ђ е „Вез: Источна Херцеговина“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 11. 12. 2011.. 
  4. ^ а б в г д ђ „Вез: Општина Петрово (Озренски крај)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 12. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века - Даница Ђокић - Народни музеј Пожаревац

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Српска народна ношња