Српска презимена

Из Википедије, слободне енциклопедије

Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Суфикс -ић је словенски деминутив, чија је основна улога у стварању патронима и матронима.

Процењује се да се неких две трећине српских презимена завршава на -ић или -вић. Разлике у презименима између Срба из Србије и Срба из других крајева су углавном у томе што су једна формирале српске власти, у складу са народном традицијом, док су друге формирале стране власти.

Велики број српских породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.

Грађење презимена[уреди]

Презименска основа може да буде различита. Најчешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. Постоје и презимена настала од имена женског претка. „Оснивач презимена“ не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др.)[1]. Такође могу бити и према упечатљивој особини неког од предака, према месту где породица живи или одакле се доселила итд.

Презимена се граде:

У грађењу српских презимена често учествују и присвојни суфикси -ов (-ев) и -ин (које је у неким случајевима настало од -ијин): Николин (од Никола), Петров (од Петар) итд. Јављају се и суфикси -ски (чки, шки) и -ац: Христовски, Малагурски; Понорац, Радованац и др. Врло често се презимена граде комбинацијом суфикса -ов (-ев) или -ин са суфиксом -ић: Петровић, Милошевић, Батинић, Губеринић и др. У грађењу српских презимена догађају се многе гласовне промене карактеристичне за српски језик.

Српска презимена могу, дакле, да буду:

Патроними и матроними[уреди]

Код патронима, осим наставка -ов, примењује се и присвојни додатак -ев, који има исто значење. Који ће наставак бити примењен зависи од личног имена од кога се формира презиме.

Тако нпр. презименску основу Јовановића чини родоначелниково лично име Јован. На њега је додат посесивни наставак -ов, који означава припадање. Потом је придодан и деминутивни наставак - ић, који значи „малени, млади“. Према томе, у конкретном случају Јовановић је „Јованов младенац, мали, тј. син, потомак." [1]

У срединама где се хипокористична имена завршавају на -о (тзв. „ерски крајеви") - Ђуро, Перо, Јово, у презименима су садржана сва три поменута елемента. У овом случају јављају се презимена Ђуровић, Перовић, Јововић [1].

Када су у питању матроними, „скраћена процедура“ представља опште правило. На женско лично име додаје се само деминутивни додатак -ић. Овај принцип доследно се примењује и када су у питању изворна народна имена и календарски антропоними [1].

Тако нпр. изведено је презиме Зорић: Зор(а) + ић = Зорић. На исти начин су од женских имена Надежда, Сара и Мара, настала матронимична презимена Вишњић, Надеждић, Сарић и Марић. [1].

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских личних имена

Историја[уреди]

Тамо где су се рано почеле водити матичне књиге и где је вођена добра администрација, првенствено на просторима Аустроугарске и Млетачке републике, на тим просторима су презимена фиксирана веома давно. Такође, тамо где је био јако изражен племенски систем, стара родовска имена су се дуго одржавала не мењајући се често. Истраживања показују да су се презимена највише мењала на простору данашње централне Србије и она су на том простору доста касно уведена [3].

Аустроугарска[уреди]

Државне власти Аустроугарске су административним путем забрањивале постојање презиме са наставком –ић код Срба, доношењем посебног нормативног акта. 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Тако су презимена која су се завршавала са –евић и -овић остала са наставком –ев и –ов. Код презимена где је деминутивни додатак –ић био директно придодат на презименску основу, наставак –ић замењиван је са –ин [1].

Кнежевина Србија[уреди]

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима [4].

Презимена[уреди]

Презимена са наставком -евић или -овић[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -евић или -овић

Презимена са наставком -евић или -овић су врло заступљена код Срба и представљају основни облик српских презимена, и презимена словенског порекла уопште. Граде се тако што се на име родитеља или претка прво додаје присвојни наставак -ов или -ев (Перо - Перов, Ђуро - Ђуров, Милош - Милошев) који означава припадност, плус деминутивни наставак -ић који означава нешто умањено (као у речима птић, петлић, ђетић, итд), чиме се добија најчешћи облик српких презимена попут Перовић, Ђуровић, Милошевић, итд. Код Руса се презимена углавном завршавају са -ич.

Презимена са наставком -ић[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ић

Презимена са наставком -ић су такође честа у српском и другим словенским народима. Настају тако што се имену родитеља додаје деминутивни наставком -ић (као у речима птић, петлић, итд.) чиме се означава да су то његови „млади“ односно његова деца. Наставак -ић се углавном додаје када се име родитеља завршава на -а (нпр. Никола - Николић, Немања - Немањић, Ружица - Ружичић и сл.), јер су та имена непогодна за додавање присвојних наставака -ов или -ев.

Презимена са наставком -ев или -ов[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ев или -ов

Презимена са присвојним наставком -ев или -ов настају на сличан начин попут презимена са наставцима -евић и -овић, с том што се код њих изгубио наставак -ић као последица административне репресије Аустроугарске.[тражи се извор од 09. 2009.]

Презимена са наставком -ин[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ин

Ова врста презимена настаје додавањем присвојног наставка -ин на име родитеља (нпр. „Чији си ти?“: Божин, Лазин, Марин, итд.). Сматра се да су настала у Војводини као последица административног избацивања наставка –ић из српских презимена.[тражи се извор од 09. 2009.] За разлику од презименима која су се завршавала са –евић и –овић, презименима као што су Божић, Лазић или Марић није могло просто да се избрише –ић већ су га заменили наставком –ин (Божин, Лазин, Марин).

Презимена са наставком -ац[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ац

Презимена са наставком -ац и -ан углавном указују на порекло, односно на претходна пребивалишта одакле је родоначелник дошао пре него што ће се настанити у то место (нпр. Граховац, Подунавац, Црногорац, Ердељан, итд.).

Презимена са наставком -ица[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ица

Презимена са наставком -ица настају додавањем деминутивног наставка -ица на име претка или на неку ствар или особину по којој је породица остала упамћена (нпр. Павле - Павлица, Трава - Травица, Коприва - Копривица, и слично). Честа су у динарским крајевима.

Презимена са наставком -ски или -цки или -чки или -шки[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак српских презимена са наставком -ски или -цки или -чки или -шки

Ова група презимена се углавном појављује у Војводини и у другим словенским земљама и гради се додавањем наставка -ски у мушком роду (много чешће код нас) или -ска у женском (уобичајено код Руса као и код Пољака), који означавају припадност.

Остала српска презимена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак осталих српских презимена

Страни државници су често као званична презимена уписивали личне или породичне надимке, нарочито оне који су имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушљебрка, итд.[1] Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мркобрада, Плећаш...).

Србизирана презимена других народа[уреди]

Посебну групу презимена са наставком –ић чине презимена у чијој се основи налазе имена или презимена страног порекла. Та презимена су прилагођена српској средини и на њихову основу су додати презименски додаци –ић, -евић или –овић.

Неки припадници других народа који су живели у Србији који узимали или добијали, делимично или потпуно, србизирана презимена. То је случај са доста муслиманских, јеврејских и ромских презимена.

Тако су настала презимена и неких познатих научника који су живели и радили у српском окружењу.

Неуобичајена српска презимена[уреди]

Ипак, треба нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за основу имају хунгаризме (нпр. Сабовљевић, Кочијашевић, Bac, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и презимена која за основу имају албанске речи (Кастратовић, Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е Трифун Павловић: Српски тић презива се на ић, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ а б в г Вук Караџић, Даница за 1828., стр. 30-31
  3. ^ Етнолог Мирослав Нишкановић у интервјуу за Патриот магазин: Поријекло старих српских презимена, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Д. Алемпијевић: Мутили и с презименима, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Трифун Павловић: Српски тић презива се на ић, Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 11, 1998.
  • Вук Караџић, Даница, забавник за годину 1828., Историјски списи 2, Сабрана дела Вука Караџића, 16. том, Просвета, Београд, 1964.
  • Српске породице и презимена, Интернет новине сербске
  • Д. Алемпијевић: Мутили и с презименима, Глас јавности, 29. мај 2000.
  • Др Велимир Михајловић: „Српски презименик“ (ISBN 86-7538-019-4), више информација о књизи овде
  • Др Миленко С. Филиповић: „Таково“
  • Велибор Лазаревић: „Српски именослов“ (одабране руковети), Book Marso, Београд, 2001. (више информација о књизи: овде
  • Бачко, Александар. Петар Влаховић. ed (на ((sr))). Породице далматинских Срба. Београд: Удружење грађана „Српски деспот“. стр. 513 стр. ISBN 978-86-910899-1-7. 
  • Јањатовић, Ђорђе (на ((sr))). Презимена Срба у Босни. Сомбор: Просвета-трговина. стр. 404 стр. ISBN 86-7959-002-9. 

Спољашње везе[уреди]