Српске енклаве на Косову и Метохији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етничка распрострањеност становноштва Косова и Метохије 2005. према подацима ОЕБС

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.[1]

Позадина[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, Срби су чинили већину становништва у 10 општина на Косову и Метохији, док су у једној општини највећи постотак горанског становништва, који су у Србији признати као посебан народ, али их неки сматрају етничком групом Срба. Општине са српском већином су: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Северна Косовска Митровица, Штрпце, Грачаница, Партеш, Клокот, Ранилуг, а у општину Ново Брдо чини око пола Срба и пола албанаца. У осталим општинама Косова и Метохије већину становништва су чинили Албанци. На Косову и Метохији живи и известан број словенских муслимана, који су потомци Срба који су за време турске окупације прешли на ислам али се нису асимиловали у Албанце. Они се данас називају и Бошњацима.

Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило више од 250.000 припадника неалбанске популације, а да се вратило тек око 3.000. Неалбанско становништво се враћало у више мањих неогранизованих група. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. За 10 година било је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је више од 1.000 Срба, 841 Србин је киднапован, а 960 Срба је рањено.[2]

Према резултатима анкетних истраживања огромна већина пописаних избеглица са Косова и Метохије изјаснила се за трајно насељавање у Београду и другим деловима Србије, без амбиција за повратак.[3]

Од 20.фебруара 2008. године на Косову и Метохији постоје нове девет општине, од којих су у три општине Срби већина.[4]

Списак[уреди]

Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Општина Лепосавић (етнички састав 2006)[уреди]

  • 18,000 Срба
  • 67 Албанаца
  • 240 Бошњака
  • 203 Рома

Општина Штрпце (етнички састав 2011)[уреди]

  • 9,100 Срба
  • 4,500 Албанаца
  • 30 Рома

Општина Северна Косовска Митровица (етнички састав 2011)[уреди]

  • 19,000 Срба
  • 2,000 Албанаца
  • 1,000 Остале етничке групе

Општина Звечан (етнички састав 2006)[уреди]

  • 16,050 Срба уз око 4.000 ирл
  • 350 Албанаца
  • 250 Остале етничке групе

Општина Зубин Поток (етнички састав 2006)[уреди]

  • 14,000 Срба
  • 800 Албанаца

Општина Ново Брдо (етнички састав 2011)[уреди]

  • 4500 Срба
  • 5500 Албанаца

Општина Драгаш (етнички састав 2011)[уреди]

  • 9,000 Горанаца
  • 20,000 Албанаца
  • 1,000 Остале етничке групе

Српска насеља и насеља мањина на Косову и Метохији[уреди]

општина Вучитрн[уреди]

општина Приштина[уреди]

општина Липљан[уреди]

  • Добротин - 280 српских домаћинстава (извор Б92)
  • Ливађе
  • Доња Гуштерица
  • Горња Гуштерица
  • Суви До
  • Старо Грацко
  • Ново Насеље - 1999. 140 српских и 11 албанских породица. 2006. 120 српских и 60 албанских (извор Б92)

општина Косово Поље[уреди]

општина Гњилане[уреди]

општина Пећ[уреди]

општина Исток[уреди]

  • Осојане
  • Црколез - 200 становника или 45 породица (извор Глас Јавности)
  • Добруша 1200 словенских муслимана
  • Бања 400 словенских муслимана
  • Љубово 220 словенских муслимана
  • Жач 300 словенских муслимана

општина Призрен[уреди]

  • Горње Љубиње, Доње Љубиње, Горње Село, Грначаре, Јабланица, Локвице, Манастирица, Небрегоште, Ново Село, Плављане и Поуско - више од 2100 муслиманских породица са више од 12000 житеља
  • Мамуша - 3000 Турака
  • Јабланица - 800 становника Бошњака

општина Ораховац[уреди]

  • Велика Хоча - 300 српских породица, 1200 становника
  • град Ораховац - 1100 Срба, 300 породица

општина Србица[уреди]

  • Бања
  • Суво Грло

општина Косовска Каменица[8][уреди]

општина Витина[уреди]

  • Клокот
  • Врбовац
  • Трпеза
  • Пожарање
  • Ново Село
  • Житиње
  • Бинач

општина Ново Брдо[уреди]

Општина Клина[уреди]

Демографска историја српских насеља на Косову и Метохији[уреди]

Српска насеља на Косову и Метохији 1961. године[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Насеља у загради су насеља са преко 15 % Срба

Референце[уреди]

  1. ^ Време бр. 899: Срби јужно од Ибра, Јована Глигоријевић, 27. 3. 2008., Приступљено 21. 1. 2013.
  2. ^ „B92 - Vesti - Interesovanje za povratak na Kosovo“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ Република бр.382-385: Како обезбедити опстанак Срба на Косову, Мирко Ђорђевић, Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Blic Online“. www.blic.rs Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ а б в „www.glas-javnosti.co.yu“. arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ а б „Blic Online“. www.blic.rs Приступљено 14. 9. 2011.. 
  7. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 14. 9. 2011.. 
  8. ^ „B92 - Vesti - Sukob Srba i KPS-a na protestima“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  9. ^ „B92 - Vesti - Godišnjica savezničke invazije“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]