Српске енклаве на Косову и Метохији

С Википедије, слободне енциклопедије
Етничка распрострањеност становништва Косова и Метохије 2005. према подацима ОЕБС-а (називи општина написани су на руском језику)

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено након завршетка рата на Косову и Метохији 1999. и мартовског погрома 2004. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, Срби су чинили већину становништва у 10 општина на Косову и Метохији, док су у једној општини највећи постотак горанског становништва, који су у Србији признати као посебан народ, али их неки сматрају етничком групом Срба. Општине са српском већином су: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Северна Косовска Митровица, Штрпце, Грачаница, Партеш, Клокот, Ранилуг, а у општину Ново Брдо чини око пола Срба и пола Албанаца. У осталим општинама Косова и Метохије већину становништва су чинили Албанци. На Косову и Метохији живи и известан број словенских муслимана, који су за време турске окупације прешли на ислам али се нису асимиловали у Албанце. Они се данас називају и Бошњацима.

Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило више од 250.000 припадника неалбанске популације, а да се вратило тек око 3.000. Неалбанско становништво се враћало у више мањих неорганизованих група. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. За 10 година било је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је више од 1.000 Срба, 841 Србин је киднапован, а 960 Срба је рањено.[2]

Према резултатима анкетних истраживања огромна већина пописаних избеглица са Косова и Метохије изјаснила се за трајно насељавање у Београду и другим деловима Србије, без амбиција за повратак.[3]

Од 20. фебруара 2008. године на Косову и Метохији постоји нових девет општина, од којих су у три општине Срби већина.[4]

Списак[уреди | уреди извор]

Општина Лепосавић (етнички састав 2006)[уреди | уреди извор]

  • 18.000 Срба (20.000 процена из 2015[5])
  • 67 Албанаца
  • 240 Бошњака
  • 203 Рома

Општина Звечан (етнички састав 2006)[уреди | уреди извор]

  • 16.050 Срба уз око 4.000 ирл
  • 350 Албанаца
  • 250 Остале етничке групе

Општина Зубин Поток (етнички састав 2006)[уреди | уреди извор]

  • 14.000 Срба
  • 800 Албанаца

Општина Северна Косовска Митровица (етнички састав 2011)[уреди | уреди извор]

  • 19.000 Срба
  • 2.000 Албанаца
  • 1.000 Остале етничке групе

Општина Штрпце (етнички састав 2011)[уреди | уреди извор]

  • 9.100 Срба
  • 4.500 Албанаца
  • 30 Рома

Општина Ново Брдо (етнички састав 2011)[уреди | уреди извор]

Општина Драгаш (етнички састав 2011)[уреди | уреди извор]

  • 9.000 Горанаца и 7 Срба
  • 20.000 Албанаца
  • 1.000 Остале етничке групе

Српска насеља и насеља мањина на Косову и Метохији[уреди | уреди извор]

Општина Вучитрн[уреди | уреди извор]


Општина Приштина[уреди | уреди извор]

  • Приштина - Четрдесетак Срба који живе изоловано [8]
  • Грачаница - Међународна организација OSCE, на основу података општинских служби, процењује број становника општине на 21.534, при чему би удео Срба био око 85%.[9]
  • Доња Брњица
  • Нови Бадовац
  • Племетина

Општина Липљан[уреди | уреди извор]

  • Добротин - 280 српских домаћинстава (извор Б92)
  • Ливађе
  • Доња Гуштерица
  • Горња Гуштерица
  • Суви До
  • Старо Грацко
  • Ново Насеље - 1999. 140 српских и 11 албанских породица. 2006. 120 српских и 60 албанских (извор Б92)
  • Рабовце

Општина Косово Поље[уреди | уреди извор]

Општина Гњилане[уреди | уреди извор]

Општина Пећ[уреди | уреди извор]

Општина Исток[уреди | уреди извор]

Општина Призрен[уреди | уреди извор]

У општини је пописано 237 Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ораховац[уреди | уреди извор]

  • Велика Хоча - око 700 Срба[19]
  • град Ораховац - око 350 Срба[19]

Општина Србица[уреди | уреди извор]

Око 330 Срба у следећим селима, од тога стотинак деце:[20]

  • Бања
  • Суво Грло

Општина Косовска Каменица[21][уреди | уреди извор]

Општина Витина[уреди | уреди извор]

  • Витина - осамдесетак Срба[22]
  • Клокот
  • Врбовац
  • Грнчар
  • Трпеза
  • Пожарање
  • Ново Село
  • Житиње
  • Бинач
  • Могила

Општина Клина[уреди | уреди извор]

Око 250 повратника на територији општине.[23]

Општина Обилић[уреди | уреди извор]

Општина Подујево[уреди | уреди извор]

  • Медреговац - У Медреговцу према подацима из 2013. живи десетак Срба, то су једини преостали Срби у општини Подујево.[27]

Општина Штимље[уреди | уреди извор]

  • Четрдесет девет пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Урошевац[уреди | уреди извор]

  • Тридесет двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ђаковица[уреди | уреди извор]

  • Седамнаесторо пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Дечани[уреди | уреди извор]

  • Троје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Глоговац[уреди | уреди извор]

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Сува Река[уреди | уреди извор]

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Демографска историја српских насеља на Косову и Метохији[уреди | уреди извор]

Српска насеља на Косову и Метохији 1961. године[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Насеља у загради су насеља са преко 15% Срба

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Време бр. 899: Срби јужно од Ибра, Јована Глигоријевић, 27. 3. 2008., Приступљено 21. 1. 2013.
  2. ^ „B92 - Vesti - Interesovanje za povratak na Kosovo”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ Република бр.382-385: Како обезбедити опстанак Срба на Косову, Мирко Ђорђевић, Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Blic Online”. www.blic.rs. Архивирано из оригинала 3. 6. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2011.  Текст „Gračanica i Klokot postaju opštine?” игнорисан (помоћ)
  5. ^ Приштина манипулише бројем становника
  6. ^ а б „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ Живот Срба у Вучитрну
  8. ^ Приштина: Сби Срби стану у три собе
  9. ^ http://www.osce.org/kosovo/88762 Општински профил Грачанице 2013.
  10. ^ Молотовљеви коктели и претеће поруке Убиј Србина
  11. ^ а б „Blic Online”. www.blic.rs. Архивирано из оригинала 28. 1. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2011.  Текст „"Struja se mora plaćati"” игнорисан (помоћ)
  12. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 23. 10. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  13. ^ Гораждевац: Из страха будни и кад спавају
  14. ^ Повратници у Брестовику: Овде умемо да живимо
  15. ^ Обијене куће српских повратника у селу Љевоша у Метохији
  16. ^ Обележено 14 година од повратка Срба у Осојане
  17. ^ Ljubožda, Albanci protestuju zbog povratka Srba
  18. ^ Како Срби данас живе у Призрену
  19. ^ а б Orahovac, mesto gde metak više ne ubija, ubijaju uspomene
  20. ^ Срби из Србице траже извињење од Вучића
  21. ^ „B92 - Vesti - Sukob Srba i KPS-a na protestima”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  22. ^ Život i standardi: Srbi u Vitini
  23. ^ Упућено појачање полицији у општини Клина у Метохији
  24. ^ „B92 - Vesti - Godišnjica savezničke invazije”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  25. ^ Нападнуте две српске куће код Клине
  26. ^ Српски и албански ђаци у истој школи
  27. ^ Медреговац: Срби заробљени на свом имању („Вечерње новости“, 22. август 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]