Српске енклаве на Косову и Метохији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Emblem-question.svg Чланак делом или у потпуности не описује тему из свог наслова.

Молимо вас исправите чланак. За расправу поводом чланка погледајте одговарајућу расправу на страни за разговор.

Етничка распрострањеност становноштва Косова и Метохије 2005. према подацима ОЕБС

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.[1]

Садржај

Позадина [уреди]

Према попису становништва из 1991. године, Срби су чинили већину становништва у 5 општина на Косову и Метохији, док су у једној општини већину становништва чинили Муслимани (Горанци), који су у Србији признати као посебан народ, али их неки сматрају етничком групом Срба. Општине са српском већином биле су: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Штрпце и Ново Брдо, док су Муслимани (Горанци) чинили већину у општини Гора (Драгаш). У осталим општинама Косова и Метохије већину становништва су чинили Албанци. На Косову и Метохији живи и известан број словенских муслимана, који су потомци Срба који су за време турске окупације прешли на ислам али се нису асимиловали у Албанце. Они се данас називају и Бошњацима.

Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило више од 250.000 припадника неалбанске популације, а да се вратило тек око 3.000. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. За 10 година било је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је више од 1.000 Срба, 841 Србин је киднапован, а 960 Срба је рањено.[2]

Према резултатима анкетних истраживања огромна већина пописаних избеглица са Косова и Метохије изјаснила се за трајно насељавање у Београду и другим деловима Србије, без амбиција за повратак.[3]

У плану је формирање нових општина на Косову и Метохији, пре свега у срединама насељеним неалбанским становништвом. Најповољнији услови постоје у Грачаница и у Клокоту. У Партешу, Ранилугу и у Новом Брду се очекује и противљења албанских становника, док се у северној Митровици противе Срби.[4]

Списак [уреди]

Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.

Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Општина Лепосавић (етнички састав 1991) [уреди]

Општина Звечан (етнички састав 1991) [уреди]

Општина Зубин Поток (етнички састав 1991) [уреди]

Општина Штрпце (етнички састав 1991) [уреди]

Општина Ново Брдо (етнички састав 1991) [уреди]

Општина Гора (етнички састав 1991) [уреди]

Српска насеља и насеља мањина на Косову и Метохији [уреди]

општина Вучитрн [уреди]

општина Приштина [уреди]

општина Липљан [уреди]

  • Добротин - 280 српских домаћинстава (извор Б92)
  • Ливађе
  • Доња Гуштерица
  • Горња Гуштерица
  • Суви До
  • Старо Грацко
  • Ново Насеље - 1999. 140 српских и 11 албанских породица. 2006. 120 српских и 60 албанских (извор Б92)

општина Косово Поље [уреди]

општина Гњилане [уреди]

општина Пећ [уреди]

општина Исток [уреди]

  • Осојане
  • Црколез - 200 становника или 45 породица (извор Глас Јавности)
  • Добруша 1200 словенских муслимана
  • Бања 400 словенских муслимана
  • Љубово 220 словенских муслимана
  • Жач 300 словенских муслимана

општина Призрен [уреди]

  • Горње Љубиње, Доње Љубиње, Горње Село, Грначаре, Јабланица, Локвице, Манастирица, Небрегоште, Ново Село, Плављане и Поуско - више од 2100 муслиманских породица са више од 12000 житеља
  • Мамуша - 3000 Турака
  • Јабланица - 800 становника Бошњака

општина Ораховац [уреди]

  • Велика Хоча - 300 српских породица, 1200 становника
  • град Ораховац - 1100 Срба, 300 породица

општина Србица [уреди]

  • Бања
  • Суво Грло

општина Косовска Каменица[9] [уреди]

општина Витина [уреди]

  • Клокот
  • Врбовац
  • Трпеза
  • Пожарање
  • Ново Село
  • Житиње
  • Бинач

општина Ново Брдо [уреди]

Општина Клина [уреди]

Демографска историја српских насеља на Косову и Метохији [уреди]

Српска насеља на Косову и Метохији 1961. године [уреди]

Напомене [уреди]

  1. ^ Насеља у загради су насеља са преко 15 % Срба

Извори [уреди]

  1. ^ Време бр. 899: Срби јужно од Ибра, Јована Глигоријевић, 27. 3. 2008., Приступљено 21. 1. 2013.
  2. ^ „B92 - Vesti - Interesovanje za povratak na Kosovo“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ Република бр.382-385: Како обезбедити опстанак Срба на Косову, Мирко Ђорђевић, Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Blic Online“. www.blic.rs Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 14. 9. 2011. 
  6. ^ а б в „www.glas-javnosti.co.yu“. arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ а б „Blic Online“. www.blic.rs Приступљено 14. 9. 2011. 
  8. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 14. 9. 2011. 
  9. ^ „B92 - Vesti - Sukob Srba i KPS-a na protestima“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011. 
  10. ^ „B92 - Vesti - Godišnjica savezničke invazije“. www.b92.net Приступљено 14. 9. 2011. 

Спољашње везе [уреди]