Српски Итебеј

Српски Итебеј
Српски Итебеј;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	1.969
— густина	17/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 34′ 03″ С; 20° 42′ 51″ И / 45.5676° С; 20.7143° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 m
Површина	112,8 km2
	Српски Итебеј Српски Итебеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23233
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Српски Итебеј (мађ. Szerbittabé) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1612 становника (према попису из 2011. било је 1969 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332, 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику 1319. године.

Итебеј је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвитерату.^[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).^[3]

Са градњом православне цркве започело се 1765. године а завршена је 1769. године. Иконостас је завршио Димитрије Поповић — сликар Великобечкеречки 1777. године.

Католичку цркву су саградили велепоседник Имре Јеноваји (Jenovay Imre) и парламентарни посланик Пал Демко (Demkó Pál) крајем XIX. века; освећена је 23. септембра 1898. oд чанадског бискупа Шандор Дежефи (Dessewffy Sándor) .^[4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.376
1953.	5.013
1961.	4.634
1971.	4.058
1981.	3.281
1991.	2.873	2.812
2002.	2.405	2.539
2011.	1.969

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.881	78,21%
Мађари	255	10,60%
Роми	119	4,94%
Југословени	26	1,08%
Хрвати	10	0,41%
Румуни	6	0,24%
Албанци	4	0,16%
Македонци	3	0,12%
Словаци	2	0,08%
Црногорци	1	0,04%
Украјинци	1	0,04%
Немци	1	0,04%
Бугари	1	0,04%
непознато	9	0,37%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	3
80+	16	41
75—79	50	72
70—74	59	107
65—69	64	84
60—64	64	93
55—59	44	54
50—54	87	87
45—49	107	71
40—44	85	83
35—39	63	75
30—34	100	55
25—29	77	69
20—24	82	71
15—19	87	75
10—14	65	65
5—9	72	61
0—4	61	55
Просек :	39,1	44,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.461	1.423	1.378	1.278	1.140	1.071	907

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	257	251	129	168	56	28	13	1	2	2	2,65

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	986	326	552	70	35	3
Женски	1.040	167	546	281	43	3
УКУПНО	2.026	493	1.098	351	78	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	519	292	10	4	106
Женски	277	144	0	0	52
УКУПНО	796	436	10	4	158
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	18	22	5	11
Женски	0	3	35	3	2
УКУПНО	0	21	57	8	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	27	8	8
Женски	1	1	3	21	9
УКУПНО	2	2	30	29	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	2	1	0	0
УКУПНО	5	1	0	3

Галерија[уреди | уреди извор]

Православна црква
Католичка црква

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ Országos Hírlap, Будимпешта, год. II, бр. 262, стр.6.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[4] Országos Hírlap, Будимпешта, год. II, бр. 262, стр.6.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]