Српски Ковин

Уколико сте тражили место у Банату, погледајте чланак Ковин.

Координате: 47° 9′ 40″ СГШ, 18° 56′ 44″ ИГД

Српски Ковин, мађ. Ráckeve
грб насеља

Држава	Мађарска
Регион	Централна Мађарска
Покрајина/жупанија	Пешта (жупанија)
Котар	Српски Ковин
статус насеља	град
Положај	47° 9′ 40″ СГШ 18° 56′ 44″ ИГД
Површина	64,09 km²
Надморска висина	{{{надм_висина}}} m
Демографија - број становника - густина	9.964 155,47 ст./km²
Поштански код	2300
Позивни телефонски број	24
Интернет страница	www.rackeve.hu
Градоначелник
Српски Ковин Српски Ковин на мапи Мађарске

Српски Ковин или Рацки Ковин (мађ. Ráckeve) је место у Мађарској, на острву Чепел, 40 km јужно од Будимпеште, у Пештанској жупанији. Данас је то мало туристичко место, веома посећено, због занимљивих историјских и културних споменика. Управно је седиште округа Српски Ковин, које обухвата још осам насеља на левој обали Дунава. Једно од њих је и место Ловра, једино са српском већином у целој Мађарској. Број становника у граду је око 10 хиљада (попис 2010. У месту и даље живи омањи број мађарских Срба.

Место је приградском железницом спојено са Будимпештом, има пристаниште, четири основне школе, гимназију и музичку школу, библиотеку, биоскоп и музеј. Главне знаменитости су православна, протестантска и римокатоличка црква као и дворац Еугена Савојског, који су споменици културе. Српска православна црква датира из 15. века и једина је српска црква изграђена у чистом готском стилу.

Историја [уреди]

Појавом турских пљачкашких хорди, а поготово падом града Смедерева, Срби из Ковина били су натерани на спашавање живота и имовине. У петој деценији 15. века се велики део Срба из Ковина сели у горњи део Дунава, где близу Пеште добијају право да саграде насеље и добију исте повластице које су имали у свом слободном краљевском граду. Прво град бива назван Мали Ковин (мађ. Kis-Keve), да би касније био назван Српски Ковин (мађ. Rác-Keve).

Богати Срби зидају 1487. године цркву и посвећују „Великој Госпи“ (Велика Госпојина). Поред размимоилажења око датума обнављања ове цркве чињеница је да је то данас најстарија српска православна црква у Мађарској. Ова православна црква и данас архитектонски и ликовно представља прворазредно туристичко одредиште у граду са византијским фрескама и барокним иконостасом, иако нема више служби и има мало месног становништва православне вере. Постојао је и ковински манастир, који 1777. године укинут.

Војвода Еуген Савојски, који је за време цара Леополда 1697. године код Сенте победио Турке и окончао 150-годишњу турску владавину у Мађарској је, као знак захвалности од цара, добио земљу око Српског Ковина, где је и направио велелепни дворац. Архитекта је био познати Јохан Лукас фон Хилдебрант, а дворац је довршен тек око 1720. године. Ипак војвода није био становник овог дворца, а убрзо по његовој смрти он припада Хабзбурзима. Дворац је потпуно обновљен 1980. године и претворен у конференцијски центар и хотел са 28 соба.

Пошто је за време турске власти место било спаљено и напуштено било је потребно дуго времена да се поново насели и уреди. Место које је раније имало краљевске повластице за трговину и имало 7 тржница је сада сведено на једну улицу и једног трговца. Тек у 19. веку се место развија, постаје веће општинско средиште и напредује.

1996. године су Ковин у Србији и Српски Ковин из Мађарске потписали повељу о братимљењу.