Српски народно-црквени сабор у Сремским Карловцима 1713.
На црквено-народном сабору у Сремским Карловцима, који је одржан у априлу 1713. године, донето је неколико важних одлука. Пошто је претходне године умро владика Атанасије Љубојевић који је био надлежан за читаво подручје Горње Крајине, донета је одлука да се његова велика епархија подели на две мање епархије: Костајничку која је обухватала Зринопоље, Лику и Крбаву, односно Горњокарловачку за за предратно подручје Карловачког генералата око манастира Гомирја. За епископа костајничког је на овом сабору изабран Дионисије Угарковић, док је за епископа горњокарловачког изабран Данило Љуботина. Осим тога, на сабору је решено да се седиште митрополита и званично пренесе из манастира Крушедола у Сремске Карловце. Отада преовлађује назив Карловачка митрополија.[а][1] Недуго потом, Турци су за време рата против Аустрије током 1716–1718. године запалили манастир Крушедол.
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Претходно под називом Крушедолска митрополија
Извор[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 04. 06. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Веселиновић, Рајко Л. (1986). „Народноцрквена и привилегијска питања Срба у Хабсбуршкој Монархији 1699—1716. године”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 39—54.
- Точанац, Исидора (2008). Српски народно-црквени сабори (1718-1735). Београд: Историјски институт САНУ.