Српскохрватски језик
| српскохрватски језик | ||
|---|---|---|
| srpskohrvatski • hrvatskosrpski српскохрватски • хрватскосрпски |
||
| Државе | ||
| Регија | југоисточна Европа | |
| Број говорника | било око 21 милиона[2] | |
| Ранг | 43. | |
| Породица | индоевропски
|
|
| Писмо | ћирилица и латиница |
|
| Статус | ||
| Службени | [[Слика:{{{flag alias-1991}}}|22x20px|border|Застава Србије]] Србија (1990-2004 у републичком Уставу), |
|
| Регулише | нико | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | sh | |
| ИСО 639-2 | scr (B) | scc (T) |
| ИСО 639-3 | hbs – српскохрватски | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Српскохрватски језик (хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски) је стандарднојезичка форма која је постојала у СФРЈ између 1945. и почетка деведесетих година 20. века, када су се језичке норме поново одвојиле. Условно се може рећи да је ова стандарднојезичка форма постојала од половине 19. века. Српскохрватски је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а његов простор дефинисао се као простор новоштокавског наречја, од торлачког најјужнијег дела јужне Србије на југоистоку до кајкавског Загорја у Хрватској на северозападу, изузевши чакавске делове Далмације и Истре.
Садржај |
Назив језика у социјалистичким републикама[уреди]
Српскохрватски језик је имао различите називе у тадашњим социјалистичким републикама у оквиру СФРЈ:
- СР Србија: српскохрватски
- СР Хрватска: хрватскосрпски
- СР Босна и Херцеговина: српски или хрватски; хрватски или српски
- СР Црна Гора: српскохрватски
Данашње стандарднојезичке форме[уреди]
|
Данашње стандарднојезичке форме које су током друге половине двадесетог века биле у саставу српскохрватске стандарднојезичке форме су:
- Бошњачки језик (службен у Босни и Херцеговини)
- Хрватски језик (службен у Хрватској и Босни и Херцеговини)
- Српски језик (службен у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини [1])
Постоји такође и црногорски језик, који још увек није званично нормиран, мислећи притом да се око 36% грађана Црне Горе изјаснило да говори овим језиком.
И данас има људи који се на попису становништва изјашњавају да говоре српскохрватским језиком, иако користе једну од насталих варијанти.
Многи светски лингвисти не признају данашњу социо-лингвистичку поделу јединственог српскохрватског језика на српски, хрватски, бошњачки, црногорски, итд, већ сматрају да се и даље ради о јединственом језику.
Пример истоветности хрватског, бошњачког и српског:
| Хрватски језик | Бошњачки језик | Српски језик |
|---|---|---|
| Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine. Srpskohrvatski jezik je bio jedan od službenih jezika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. | Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine. Srpskohrvatski jezik je bio jedan od službenih jezika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. | Сарајево је главни град Босне и Херцеговине. Српскогрватски језик је био један од службених језика Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. |
Пример разликовања хрватског, бошњачког и српског:
| Хрватски језик | Бошњачки језик | Српски језик |
|---|---|---|
| Glede ispušnih plinova i onečišćavanja zraka u Jeruzalemu, bilo bi potrebno poduzeti mjere sigurnosti! | U pogledu izduvnih gasova i zagađivanja vazduha u Jerusalimu, bilo bi potrebno preduzeti mjere bezbjednosti! | У погледу издувних гасова и загађивања ваздуха у Јерусалиму, било би потребно предузети м(ј)ере безб(ј)едности! |
Референце[уреди]
Види још[уреди]
- Граматика српскохрватског језика
- Словенски језици
- Јужнословенски језици
- Западнојужнословенски језици
- Старословенски језик
- Србохрвати
|
||||||||||||||