Српско-византијски стил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Српско-византијски стил (модерни).
Краљева црква у Студеници

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа (Византијски стил, мк. Вардарски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније.

Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога.

Историјат[уреди]

Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Српско-византијском стилу.

Основну особеност овог стила представља основа уписаног крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.

Пред крај епохе српско-византијског стила у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини XIV века.

Најважнији споменици стила[уреди]

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Српско-византијском стилу су[1]:

(Основна црква светих Апостола у Пећкој патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]