Српско-мађарска република Барања-Баја
 |
|
| Постојала у периоду: | 1921. |
| Главни град: | Печуј |
| Председник: | Петар Добровић |
| Религија: | католицизам, православље, протестантизам |
| Политички претходник: |  Банат, Бачка и Барања |
Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију чиниле су географске регије Барања и северни део Бачке.
Садржај |
Историја [уреди]
После војног пораза Аустроугарске у октобру 1918, територија Барање је била под контролом војске Краљевине Србије. После пораза Мађарске Совјетске Републике на челу са Белом Куном у лето 1919. многи комунистички дисиденти из Будимпеште, бежећи од „белог терора“ адмирала Миклоша Хортија, емигрирали су у Барању, где им је градоначелник Печуја, Бела Линдер, пружио уточиште.
Мировна конференција у Паризу доделила је Барању Хортијевој Мађарској. Ова одлука изазвала је генерални штрајк и масовне демонстрације у Печују, а протести су кулминирали великом народном скупштином 14. августа, на којој је пред 30.000 људи сликар Петар Добровић предложио оснивање независне републике коју би чиниле регије Барање и северних делова Бачке око Баје. Његов предлог је прихваћен, а Петар Добровић је постао председник Извршног комитета нове републике.
Власти нове републике нису, међутим, успеле да добију међународно признање своје независности, па су после повлачења српске војске, која је штитила републику, Хортијеве снаге ушле у Печуј и окончале Српско-мађарску републику.
Територија краткотрајне републике 14-21. август 1921. је још 1920. године по Тријанонском споразуму подељена између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Мађарске. Велики део Барање данас се налази у Мађарској, а мањи део је тек од 1945. ушао у састав СР Хрватске у оквиру СФРЈ, а пре тога је сматран делом Војводине заједно са Сремом, Банатом и Бачком.
Становништво [уреди]
Већину становништва републике чинили су Мађари, а у њој је било и Срба, Хрвата, Шокаца, Буњеваца, Немаца, Јевреја, и других.[1][2]
Председник [уреди]
Председник Извршног комитета (14—21. август 1921), односно Председник Републике био је Србин Петар Добровић (1890—1942).
Види још [уреди]
Извори и референце [уреди]
- Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
- ^ Homepage - www.talmamedia.com, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Homepage - www.talmamedia.com, Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- WorldStatesmen - Мађарска
- Мапа
- Заборављена српско-мађарска република, Српске народне новине (Будимпешта)
