Српско-мађарска република Барања-Баја
Из Википедије, слободне енциклопедије
Српско-мађарска република Барања-Баја (мађарски: Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију чиниле су географске регије Барања и северни део Бачке.
Садржај |
[уреди] Историја
После војног пораза Аустро-Угарске у октобру 1918, територија Барање је била под контролом војске Краљевине Србије. После пораза Мађарске Совјетске Републике на челу са Белом Куном у лето 1919. многи комунистички дисиденти из Будимпеште, бежећи од „белог терора“ адмирала Миклоша Хортија, емигрирали су у Барању, где им је градоначелник Печуја, Бела Линдер, пружио уточиште.
Мировна конференција у Паризу доделила је Барању Хортијевој Мађарској. Ова одлука изазвала је генерални штрајк и масовне демонстрације у Печују, а протести су кулминирали великом народном скупштином 14. августа, на којој је пред 30.000 људи сликар Петар Добровић предложио оснивање независне републике коју би чиниле регије Барање и северних делова Бачке око Баје. Његов предлог је прихваћен, а Петар Добровић је постао председник Извршног комитета нове републике.
Власти нове републике нису, међутим, успеле да добију међународно признање своје независности, па су после повлачења српске војске, која је штитила републику, Хортијеве снаге ушле у Печуј и окончале Српско-мађарску републику.
Територија краткотрајне републике 14-21. август 1921, је подељена између Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Велики део Барање данас се налази у Мађарској, а мањи део је у саставу Хрватске), као што је и одлучено Тријанонским споразумом из 1920.
[уреди] Становништво
Већину становништва републике чинили су Мађари, а у њој је било и Срба, Хрвата, Шокаца, Буњеваца, Немаца, Јевреја, и других. [1] [2]
[уреди] Председник
Председник Извршног комитета (14—21. август 1921), односно Председник Републике био је Србин Петар Добровић (1890—1942).
[уреди] Види још
[уреди] Извори и референце
- Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
