Српско-мађарска република Барања-Баја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српско-мађарска република Барања-Баја
Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Banat backa baranja 01 map sr.png
Мапа републике
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Печуј
Друштво
Званични језици српски, мађарски
Религија католицизам, православље, протестантизам
Владавина
Облик владавине Република
Титула владара Председник
Владар Петар Добровић
Историјско доба Савремено доба
Оснивање 1921.
Престанак 1921.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Банат, Бачка и Барања Хортијева Мађарска Flag of Hungary (1920–1946).svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине, Мађарске:

Српско-мађарска република Барања-Баја или Барањско-Бајска Република (мађ. Baranya-Bajai Szerb-Magyar Köztársaság) је била краткотрајна држава проглашена у Печују 14. августа 1921. Њену територију су чинили северни делови географских регија Барање и Бачке.

Историја[уреди]

После војног пораза Аустроугарске у октобру 1918, територија Барање и Бачке је била под контролом војске Краљевине Србије и под административном управом војвођанских Срба, који су 25. новембра 1918. прогласили присаједињење ових подручја Краљевини Србији и формирали аутономни регион под називом Банат, Бачка и Барања. 1. децембра 1918. овај регион (као део Краљевине Србије) улази у састав Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

После пораза Мађарске Совјетске Републике на челу са Белом Куном у лето 1919. многи комунистички дисиденти из Будимпеште, бежећи од „белог терора“ адмирала Миклоша Хортија, емигрирали су у Барању, где им је градоначелник Печуја, Бела Линдер, пружио уточиште.

Мировна конференција у Паризу доделила је северне делове Барање и Бачке Хортијевој Мађарској. Ова одлука изазвала је генерални штрајк и масовне демонстрације у Печују, а протести су кулминирали великом народном скупштином 14. августа 1921, на којој је пред 30.000 људи сликар Петар Добровић предложио оснивање независне републике коју би чинили делови Барање и северни делови Бачке око Баје. Његов предлог је прихваћен, а Петар Добровић је постао председник Извршног комитета нове републике.

Власти нове републике нису, међутим, успеле да добију међународно признање своје независности, па су после повлачења војске Краљевине СХС, која је штитила републику, Хортијеве снаге ушле у Печуј и окончале Српско-мађарску републику.

Територија краткотрајне републике (14-21. август 1921.) је још 1920. године по Тријанонском споразуму додељена Хортијевој Мађарској, док су јужни делови Бачке и Барање остали у саставу Краљевства СХС. Међутим, војна и цивилна управа Краљевства СХС није се повукла из северне Барање и Бачке све до 1921. Данас су ови северни делови Барање и Бачке у саставу Мађарске.

Становништво[уреди]

Већину становништва републике чинили су Мађари, а у њој је било и Срба, Хрвата, Шокаца, Буњеваца, Немаца, Јевреја, и других.[1][2]

Председник[уреди]

Председник Извршног комитета (1421. август 1921), односно Председник Републике био је Србин Петар Добровић (1890—1942).

Види још[уреди]

Извори и референце[уреди]

  • Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  1. ^ Homepage - www.talmamedia.com, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Homepage - www.talmamedia.com, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]