Српско лекарско друштво
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
 |
|
| Основано: | 22. априла 1872, |
|---|---|
| Чланова: | |
| Земља: |  Србија |
| Председник: | проф. др Радоје Б. Чоловић |
| Седиште: | Београд |
| Адреса: | Џорџа Вашингтона 19 |
| Подружнице: | 41 |
Српско лекарско друштво је основано 22. априла 1872, на иницијативу др Владана Ђорђевића, а правила су му одобрена од стране Министарства просвете и црквених послова 17. јула 1874.
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД) :
„»Када сам у почетку 1872. године започео замисао да се у Београду оснује Српсо лекарско друштво и кад сам то саопштио пок, др Петру Остојићу, он је одмах пристао. Али обојица смо морали признати да се мисао неће моћи лако остварити. И смо знали да су поједине колеге, далеко пре нас, неколико пута покушавале да оснују овакво удружење и свагда без успеха. Али нас младе и одушевљене, какви смо били, то није могло декуражити. Задобивши пристанак још једног колеге Србина пок. др Саве Петровића, не чудите се што истичем да је из Србије, јер Срба лекара је било толико мало да су се на прсте могли избројати, а окружени од стране нашег учитеља и нестора српске Јестраственице др Јосипа Панчића, ми нисмо престали агитовати за оснивање СЛД све дотле док нисмо успели. И тако 22. априла. 1872. године искуписмо се пет Срба, три Чеха, два Пољака, три Немца и по један Грк и Словак, дебатовасмо да ли можемо да оснујемо Српско лекарско друштво...«. др Владан Ђорђевић, „Сећања“ “
({{{2}}})
Оснивачи Српског Лекарског Друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити још Јосиф Панчић и Младен Јанковић, који су приликом првог састанка били одсутни.
„Српско Лекарско Друштво ће са девет редовних, једним почасним и 34 дописна члана из унутрашњости, као и "24 лекара из словенских и других земаља" 5. августа 1872. године званично отпочети са редовним радом. Друштво ће већ од тих првих дана поред сталешких питања на својим седницама почети да се бави и стручним радом везаним за медицинске, здравствене и социјалне прилике у српском народу. Тако ће оно већ од првог тренутка, да "... ради нарочито на статистици болести не само у Србији, већ и у земљама у којима српски народ живи, да тражи узроке болестима, уколико су они у народним и географским особинама и да проучава средства којим би се ти узроци најпоузданије уклањали...". На тај начин "... Српско Лекарско Друштво је од самог почетка свог рада постало Дручтво свих Срба, не само у Србији него и ван ових граница..." - како је то записао, др Војислав Суботић(1922.) у својој "Историји Српског Лекарског Друштва" издатој поводом педесете годишњице постојања и рада »Историјат« са сајта СЛД “
({{{2}}})
Председник Српског лекарског друштва је проф. др. Радоје Б. Чоловић.
