Српско народно позориште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српско народно позориште
Српско народно позориште
Адреса
Позоришни трг 1
Град
Држава Србија Србија
Дезигнација Српско народно позориште
Управља Александар Милосављевић
Капацитет 940
Отворено 28. јул 1861.
Период активности 1861 - данас
Обновљено/Реновирано 1980.
Претходна имена Летеће дилетантско позориште
Новосадско-осјечко позориште
Дунђерско позориште
Народно позориште Дунавске бановине
Војвођанско народно позориште
www.snp.org.rs


Српско народно позориште је најстарији професионални театар у Срба. Основано је 1861. године у Новом Саду и од онда непрестано функционише.

Историјат[уреди]

Крајем 1860. године, у Српском дневнику, Јован Ђорђевић почиње да објављује своје познате чланке у прилог оснивања Српског народног позоришта у Новом Саду, тада центру српске културе у Аустроугаркој монархији. У то време, на територији бивше Југославије, није деловало ни једно позориште на језицима југословенских народа. Годину дана касније, 28. јула (16. јула по старом календару) 1861., на седници Српске читаонице у Новом Саду, којом је председавао Светозар Милетић, основан је први професионални театар под именом Српско народно позориште.

За првог управника СНП-а је постављен Јован Ђорђевић, а налазило се у згради коју је тзв. »позоришту Дунђерских« у дворишту садашњег хотела »Војводина« у центру Новог Сада. Ту се налазило до 1928., када зграда страда у пожару.

Године 1868., СНП гостује у Београд. Кнез Михајло, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да и у Србији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а, у Београду се оснива Народно позориште.

Српско народно позориште се одржало јер је заиста било народно. Његови глумци нису били само уметници, него и културни мисионари који су сампорегорно и постојано, животном речју са позорнице битно утицали на свест народа. У позоришту је, у првим данима свога рада, највећи део времена проводило на гостовањима, израсла група великана глумишта: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Драга Спасић, Милка Гргурова, а међу њима и највећи уметник српског глумишта, чаробњак који је на позорници могао све, Пера Добриновић, чији се и споменик, уз споменик Јована Стерије Поповића, налази испред нове зграде СНП-а. То је први споменик који је подигнут једном глумцу у бившој Југославији.

Након што је »позориште Дунђерског« изгорело, позориште се сели у тадашњи »Меморијални Дом краља Александра«, касније »Дом културе« и данашње »Позориште младих« у улици Игњата Павласа. У периоду од настанка до Другог светског рата, позориште је мењало своје име: »Летеће дилетантско позориште«, »Новосадско-осјечко позориште«, »Дунђерско позориште«, »Народно позориште Дунавске бановине«.

Након Другог светског рата, у позориште добија име »Војвођанско народно позориште«. У њему се оснивају нове уметничке јединице, Опера и Балет. Од новембра 1951., враћа му се првобитно име, а од 1956. се у њему одиграва и Стеријино позорје, фестивал домађег драмског стваралаштва, које је основано на иницијативу која је потекла из СНП-а.

И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Најистакнутији међу глумцима тог периода свакако су били: Петар Петковић, Станоје Душановић, Петар Вртипрашки, Витомир Љубичић, Синиша Раваси, Љубица Раваси, Стеван Шалајић, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Тихомир Плескоњић, Мира Бањац, Милица Радаковић, Велимир Животић, Раде Којадиновић, Заида Кримшамхалов, Добрила Шокица, Јелица Бијели, Стеван Гардиновачки...

Током своје историје, након Јована Ђорђевића, позориште су водили многи управници, међу којима је најзначајнији Милош Хаџић, чији се период назива и »златним периодом СНП-а«.

Године 1981., у 120. сезони, позориште добија нову зграду у коју је ушло 28. марта и тај дан је установљен као »Дан СНП-а« када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.

амблем СНП-а

Нова зграда, бело мермерно здање у центру Новог Сада, на Позоришном Тргу, се простире на преко 20.000 m² и има највећу позоришну сцену у Србији. Поседује три сцене, Велику сцену »Јован Ђорђевић« са 940 места, Малу сцену »Пера Добриновић« са 373 места и Камерну сцену са 118 места. Опремљена је са пробним салама за хор и оркестар, балетском салом и великим бројем сценских и техничких радионица.

Уметничке јединице и управа[уреди]

Управник Српског народног позоришта је Александар Милосављевић. Директор Драме је глумац Александар Гајин, директор Опере је оперски певач Бранислав Јатић, а директор Балета је кореограф Владимир Логунов. У оквиру опере раде хор и оркестар, а све три уметничке јединице опслужују Радне јединице Техника, Маркетинг, као и заједничке службе.

Уметници СНП-а[уреди]

Глумци[уреди]




Редитељи[уреди]

Драматурзи[уреди]

Оперски певачи[уреди]

сопрани[уреди]

мецосопрани[уреди]

тенори[уреди]

баритони[уреди]

басови[уреди]

Балетски играчи[уреди]




Диригенти[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :