Срђан Радоњић

С Википедије, слободне енциклопедије
Срђан Радоњић
Срђан Радоњић 2009. године
Лични подаци
Пуно име Срђан Радоњић
Датум рођења (1981-05-08)8. мај 1981. (42 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,83 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Црвена Стијена
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1999—2000 Будућност 14 (1)
2000—2002 Морнар 27 (19)
2002—2003 Сутјеска 52 (17)
2004—2006 Партизан 57 (33)
2007—2009 Оденсе 18 (4)
2007 → Виборг 5 (1)
2008 → Старт 12 (5)
2009 → Рајндорф Алтах 12 (3)
2009 Могрен 15 (6)
2010 Луч Владивосток 10 (0)
2011 Грбаљ 13 (2)
2011—2012 Будућност 30 (14)
2012 Казма - (-)
2013 Будућност 11 (3)
2013—2014 Сутјеска 31 (8)
Репрезентативна каријера
2003 СЦГ до 21 2 (1)
2004 СЦГ (олимпијска) 2 (1)
2007 Црна Гора 3 (0)
* Датум актуелизовања: 14. март 2020.

Срђан Радоњић (Титоград, 8. мај 1981) је бивши црногорски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Поникао је у Црвеној стијени из Толоша,[1] потом је играо за Будућност, Морнар и Сутјеску.

У јануару 2004. је потписао четворогодишњи уговор са Партизаном.[2][3] У Партизану је провео наредне три године. Освојио је титулу првака државе у сезони 2004/05. У наредној 2005/06. сезони није освојио титулу, али је са 20 постигнутих голова био најбољи стрелац лиге.[4] У Партизану је провео и први део сезоне 2006/07, с тим што је одиграо само један првенствени меч, и то у првом колу против Бежаније,[5] након чега је одлуком тренера Миодрага Јешића одстрањен из првог тима.[6][7][8]

У јануару 2007. је потписао уговор са данским прволигашем Оденсеом.[9] Као играч Оденсеа је био на позајмицама у данском Виборгу, норвешком Старту и аустријском Алтаху. У јулу 2009. се вратио у црногорски фудбал и потписао за Могрен.[10] Након полусезоне у Могрену, одлази у руског друголигаша Луч из Владивостока а јануара 2011. се опет враћа у Црну Гору и потписује за Грбаљ.

У јулу 2011. се вратио у подгоричку Будућност, потписавши једногодишњи уговор са клубом.[11] Са екипом Будућности је у сезони 2011/12. освојио титулу првака Црне Горе. То је била друга титула Будућности у независној Црној Гори, и прва након четири године. Радоњић је том успеху допринео са 14 постигнутих голова.[12]

Први део сезоне 2012/13. је провео у екипи Казма из Кувајта. У фебруару 2013. се вратио у Будућност,[13] са којом у мају исте године осваја Куп Црне Горе.[14] Лета 2013. по други пут постаје нападач никшићке Сутјеске,[15] са којом осваја титулу првака Црне Горе у сезони 2013/14.[16] Након те сезоне завршава играчку каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Радоњић је наступао за младу репрезентацију Србије и Црне Горе, а лета 2004. је са олимпијском репрезентацијом наступао на Олимпијским играма у Атини.[17]

За сениорску репрезентацију Црне Горе је дебитовао 2007. године на Кирин купу у Јапану.[18] Наступио је на обе утакмице на том турниру, против Јапана и Колумбије.[19] Свој трећи и уједно последњи наступ у дресу Црне Горе је забележио 22. августа 2007. на пријатељској утакмици са Словенијом (1:1).[20]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Партизан
Будућност
Сутјеска

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „PODGORICA: Sjećate li se “Crvene stijene” iz Tološa, bili su PRVACI JUGOSLAVIJE (FOTO)”. volimpodgoricu.me. 1. 12. 2016. Приступљено 14. 3. 2020. 
  2. ^ „Srđan Radonjić prvo pojačanje Partizana”. b92.net. 9. 1. 2004. Приступљено 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Osvojićemo duplu krunu”. glas-javnosti.rs. 10. 1. 2004. Приступљено 14. 3. 2020. 
  4. ^ „MPL: Ispao i Zemun, Hajduk u Evropi”. b92.net. 7. 5. 2006. Приступљено 14. 3. 2020. 
  5. ^ „FK Partizan 2006/07.”. transfermarkt.com. Приступљено 14. 3. 2020. 
  6. ^ „Ješić: Nikog nisam oterao!”. novosti.rs. 8. 8. 2006. Приступљено 14. 3. 2020. 
  7. ^ „Čistka u Partizanu pred Maribor!”. mondo.rs. 8. 8. 2006. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Vodič u provaliju”. blic.rs. 19. 12. 2006. Приступљено 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Målmager med ambitioner”. ob.dk (на језику: дански). 31. 1. 2007. Архивирано из оригинала 15. 05. 2014. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Srđan Radonjić u Mogrenu”. b92.net. 5. 7. 2009. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Srđan Radonjić prvo pojačanje Partizana”. vijesti.me. 29. 7. 2011. Приступљено 14. 3. 2020. 
  12. ^ „Srđan Radonjić: Bili smo kao familija”. vijesti.me. 28. 5. 2012. Приступљено 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Srđan Radonjić opet adut Budućnosti”. vijesti.me. 3. 2. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  14. ^ „Budućnost osvojila Kup Crne Gore”. fscg.me. 22. 5. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  15. ^ „Od Nikšića do Humske i nazad”. hotsport.rs. 20. 7. 2013. Приступљено 14. 3. 2020. 
  16. ^ „Zašto Sutjeska? Zato što su imali...”. kolektiv.me. 31. 5. 2014. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  17. ^ „Sastav reprezentacije SCG na Olimpijskim igrama u Atini”. arhiva2.srbija.gov.rs. Приступљено 14. 3. 2020. 
  18. ^ „CG: Dva debitanta na Kirin kupu”. b92.net. 22. 5. 2007. Приступљено 14. 3. 2020. 
  19. ^ „Kirin Cup 2007”. rsssf.com (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2020. 
  20. ^ „Srđan Radonjić”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2020. 
  21. ^ „Radonjić fudbaler sezone, Lovćen najveća senzacija”. vijesti.me. 2. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Срђан Радоњић на Викимедијиној остави.



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срђан_Радоњић&oldid=27437531”