Стане Жагар

стане жагар
стане жагар
	Стане Жагар
Лични подаци
Датум рођења	19. фебруар 1896.
Место рођења	Жагар, код Толмина, Аустроугарска
Датум смрти	27. март 1942. (46 год.)
Место смрти	Црногроб, код Шкофје Локе, Нацистичка Немачка
Професија	учитељ
Деловање
Члан КПЈ од	1931.
Учешће у ратовима	Први светски рат; Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	5. јула 1951.

Стане Жагар (Жагар, код Толмина, 19. фебруар 1896 — Црногроб, код Шкофје Локе, 27. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. фебруара 1896. године у селу Жагар, код Толмина. Потиче из имућне сељачке породице, која је имала четворо деце. После завршене основне школе и ниже гимназије, уписао је Ушитељску школу у Горици. Тада је био члан пројугословенског друштва „Препород“, које је било забрањено од стране аустроугарске власти, после избијања Првог светског рата. После забране овог друштва, већина чланова је била ухапшена, а Стане је због недостака доказа, био упућен на одслужење војног рока. У војсци је завршио Школу за резервне официре, а потом је био упућен на фронт у Тирол.

После завршетка Првог светског рата, извесно време је радио као учитељ у Жрелцу, у Корушкој. Када је Корушка припала Аустрији, прешао је на Блед. Потом је био премешетн у село Горје, а од 1923. године је радио у селу Добраву, код Кропе. У овом селу службовао је све до 1940. године, када је напустио државну службу.

У чланство Комунистичке партије Југославије, примљен је 1931. године. Године 1936. је постао члан Окружног комитета КПЈ за Јасенице, а нешто касније и секретар овог комитета. Учествовао је на Оснивачком конгресу Комунистичке партије Словеније, одржаном марта 1937. године у Трбовљу. На овом конгресу изабран је за члана Централног комитета КП Словеније.

Непосредно пред почетак Другог светског рата избачен је из државне службе, а почетком 1941. године, је мобилисан, као ретервни капетан друге класе. Априлски рат, 1941. године, га је затекао у Книну. Потом се вратио у Словенију, где је као члан Централног комитета, активно учествовао у организовању оружане борбе.

Када је 22. јуна 1941. године формиран Главни штаб словеначких партизанских одреда, изабран је за његовог члана и упућен у Горењску да тамо организује устанак.

Марта 1942. године, налазио се на брду Хујечевје, код Црногроба, са Селешком партизанском четом. Пошто су партизани били ухватили једног железничара и довели га у Штаб, Стане га је испитивао и стекавши утисак да је поштен човек, одлучио је да га пусти. Железничар је одмах по пуштању Немцима дојавио где се налазе партизани и они су сутрадан 27. марта, јаким снагама опколиле чету. У покушају пробоја из обруча, погинуло је 19 бораца, а међу њима и Стане Жагар.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.