Станица Восток

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 78°27'45" ЈГ Ш, 106°48'25" ИГД

Станица Восток

Станица Восток је руска (бивша совјетска) истраживачка станица на Антарктику. Станица се налази на на источном делу Антарктичке ледене плоче, унутар Аустралијске антарктичке територије (иако потписница Система антарктичке повеље, Аустралија не упражњава суверените над територијом).

У станици Восток је измерена најнижа температура на Земљи од −89,2 °C, а испод станице је откривено језеро Восток, највеће познато субглацијално језеро на свету.

Историја[уреди]

Истраживачку станицу Восток је подигла Друга совјетска антарктичка експедиција 16. децембра 1957. године, током Међународне геофизичке године и радила је све до 1994. године, када је привремено затворена. Данас станицу заједно користе руски, амерички и француски научници.

На овом месту је 21. јула 1983. године измерена најнижа забележена температура на Земљи од −89,2 °C. Руски и британски научници су 1996. године испод станице Восток открили језеро Восток, највеће познато субглацијално језеро на свету. Језеро Восток лежи око 4.000 m испод површине Антарктичке ледене плоче и заузима површину од 14.000 km².

Опис[уреди]

Положај станице Восток

Станица се налази око 1.300 km од Јужног пола, на висини од 3.488 m и најизолованија је од свих истраживачких станица на Антарктику. Њен положај близу Јужног магнетног пола је чини оптималним местом за посматрање промена у Земљиној магнетосфери. Друге области које се проучавају су аерометеорологија, актинометрија, геофизика, медицина, климатологија и друге. У станици се током лета налази обично 25 научника и инжењера, док се зими тај број спусти на 13.

Клима[уреди]

Најнижа забележена температура од −89,2 °C је измерена овде 21. јула 1983. (како температура опада са висином, скоро је извесно да се нижа температура могла десити на вишим деловима ледене плоче. Године 1997. је јављено да је измерено -91 °C, али то није потврђено[1]. Током дугих зима просечна температура је око −65 °C, а у кратким летима око −30 °C. Највиша измерена температура у станици Восток никад се није подигла изнад -19 °C, што је измерено 1992. године, а током јула 1987. године, температура се није подигла изнад -72,2 °C.

Поред ниске температуре, постоје други фактори који чине Восток једним од најтежих места на Земљи за живот људи:

  • Скоро потпуни недостатак влажности у ваздуху.
  • Просечна брзина ветра је 5 m/s (18 km/s), а понекад се диже до 27 m/s (97 km/s).
  • Недостатак кисеоника због висине од 3.488 m. Како се густина кисеоника смањује како се приближава половима, процењеноје да је густина кисеоника на Востоку еквивалентна густини кисеоника на планинини високој преко 5.000 m на нижим географским ширинама.
  • Већа јонизација ваздуха.
  • Парцијални притисак гасова је другачији од оног на који је навикла већина људи.
  • Поларна ноћ која траје три месеца годишње.

Аклиматизација на такве услове може трајати од једне недеље до два месеца и прате је главобоље, болови у ушима, крварење из носа, изненадан раст крвног притиска, несаница, смањени апетит, повраћање, болови у мишићима и зглобовима и губитак тежине.

Бушење узорака леда[уреди]

Ледена језгра извађена код станице Восток

Совјетски Савез је током 1970их избушио неколико узорака ледене коре на дубини од 500–952 m. Они су искоришћени да се проучи однос изотопа кисеоника у леду, што је показало да лед од последњег леденог доба почиње на дубини од око 400 m. Касније је избушено још три рупе: 1984. године рупа 3Г је стигла до дубине од 2.202 m, 1990. године рупа 4Г је стигла до дубине 2.546 m, 1993. године рупа 5Г је стигла до 2.755 m. Након кратког затварања станице, бушење се затворило током зиме 1995, а бушење је 1996. обустављено на дубини од 3.623 m, због захтева Научног комитета за истраживања Антарктика, који је исказао бојазан због потенцијалног загађења језера Восток. Ово ледено језгро, избушено заједно са Французима, је дало податке о животним условима из прошлости која се протезала до пре 420.000 година и покрила 4 ледена доба. Дуго времена ово језгро је било једино које је покривало неколико ледених доба, али ју је 2004. надмашило језгро EPICA, које покрива већи временски период.[2] Године 2003. је одобрен наставак бушења, али је обустављено на процењеној удаљености од 130 m од језера.

Иако је рупа код Востока стигла до дубине од 3.623 m, корисне климатске информације се не протежу оволико дубоко. Само дно ледене коре је лед који потиче од воде из језера Восток и не садржи информације о клими.

Извори[уреди]

  1. ^ ((en)) Coldest Temperature On Earth. The Physics Factbook.
  2. ^ Deciphering Mysteries of Past Climate From Antarctic Ice Cores Earth in Space, Vol. 8, No. 3, November 1995, pp. 9. © 1995 American Geophysical Union.

Спољашње везе[уреди]