Станишић (Сомбор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Станишић.
Станишић

Православна црква у Станишићу.
Православна црква у Станишићу.

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво (2011) 3987
Густина становништва 53 ст/km²
Положај
Координате 45°56′14″N 19°09′33″E / 45.937333, 19.159166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 103 m
Површина 89,9 km²
Станишић на мапи Србије
{{{alt}}}
Станишић
Станишић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25284
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 56′ 14" СГШ, 19° 09′ 33" ИГД

Станишић (мађ. Őrszállás) је насеље у Србији општини Сомбор у Западнобачком управном округу и удаљено је 22 km од Сомбора. Према попису из 2011. било је 3987 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Станишић коју су чинила насељена места: Гаково, Растина, Риђица и Станишић. У састав општине је улазило и насеље Крушевље које је изгубило статус самосталног насељеног места тако да је данас део Гакова. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Сомбор.

Историја[уреди]

Станишић је старо бачко насеље. Први пут се помиње 1366. године као Париш, село које се налази на средњовековним картама XV и 16. века. Крајем 17. века, после аустро-турских ратова, село је опустело. Убрзо је обновљено и у њега се враћају српске избеглице и досељеници из Мађарске и Немачке. У селу је 1772. године подигнута православна црква која је обновљена 1910. године после великог пожара. 1815. године подигнута је католичка црква, висока преко 45 m.

1786. године у село је насељено преко 100 породица немачке националности. Све до 1811. године село је било подељено на два дела - немачки и српски Станишић. Велики број насељених Мађара из 1904. године, после аустроугарске нагодбе, мењају назив села у Ерсалаш (Őrszállás). По завршетку Првог светског рата враћено је име Станишић.

Станишић је пољопривредно насеље. Земљиште је изузетно квалитетно, 87% чине оранице. Станишић има ФК Станишић и рукометни тим РК"Станишић“

Демографија[уреди]

У насељу Станишић живи 3906 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (39,3 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 1631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7741 [1]
1953. 7814
1961. 7521
1971. 6156
1981. 5476
1991. 5131 5048
2002. 4971 4808
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.511 73,02%
Хрвати
  
367 7,63%
Мађари
  
363 7,54%
Југословени
  
140 2,91%
Буњевци
  
24 0,49%
Немци
  
16 0,33%
Македонци
  
9 0,18%
Црногорци
  
8 0,16%
Муслимани
  
5 0,10%
Словаци
  
4 0,08%
Словенци
  
2 0,04%
Роми
  
2 0,04%
Бугари
  
2 0,04%
Руси
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%


Спорт[уреди]

Познати Станишићани[уреди]

  • Димитрије Коњовић- пилот и индустријалац
  • Иринеј Буловић - епископ Бачки
  • Жељко Парађина - пилот
  • Иван Радовић - академски сликар, члан САНУ, првак Краљевине Југославије у тенису 1929. године и члан Дејвис куп репрезентације
  • Иван Гундић „Ћисо“ (1947 - 2000) - академски сликар
  • Епископ Василиј (Владимир) Родзјанко
  • Мирко Буловић - глумац
  • Стојан Бербер (1942-), лекар, књижевник, универзитетски наставник и медицински академик
  • Мара Кнежевић (1949-), наставник универзитета, доктор књижевник наука
  • Миле Ненадић, наставник универзитета
  • Никола Поплашен, универзитетски наставник
  • Мирјана Ђурица - репрезентативка СФРЈ у рукомету, олимпијска шампионка 1984., са РК „Раднички“ из Београда осам пута првак Југославије и два пута првак Европе
  • Драгица Палаверса Мијач - репрезентативка СФРЈ у рукомету (злато на СП 1973. и Медитеранским играма 1979., сребро на СП 1971.), са РК Далма из Сплита освојила Куп победница купова 1984. године
  • Филип Бартош (мађ. Bartos Fülöp); Станишић 1857. - Лос Анђелес 1946) - лингвиста и универзитетски професор
  • Имре Пачери (мађ. Pacséry Imre); Станишић 1900. - Будимпешта 1980) - лекар, хигијеничар, ергоном, универзитетски професор

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]