Станоје Главаш
| Станоје Главаш | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Станоје Стаматовић Главаш |
| Датум рођења: | 1763. |
| Место рођења: | Селевац (Османско царство) |
| Датум смрти: | 25. фебруар 1815. |
| Место смрти: | Баничина (Османско царство) |
Станоје (Стаматовић) Главаш (1763 — 25. фебруар 1815) је био један од учесника Првог српског устанка. Рођен је у Селевцу, селу поред Смедеревске Паланке и био је најмлађи од троје деце. После очеве смрти, мајка му се преудала и заједно са Станојем прелази у Глибовац (Смедеревска Паланка). Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа. Био је војвода у смедеревској нахији. Пре устанка је био хајдук. Био је један од могућих кандидата за вођу устанка, али је одбио понуду и предложио Карађорђа. Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Турци су га убили 25. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне. Убијен је у селу Баничина поред Смедеревске Паланке где је и сахрањен. Првобитно је био сахрањен на старом сеоском гробљу без главе, јер су је Турци били однели свом султану на увид. Његова сестра је откупила главу и сахранила је са све телом у црквеном дворишту цркве Светог Архангела која је подигнута 1892. године и налази се у Баничини.
Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра, презиме су променили у Петровићи, по старом српском обичају када најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића, пошто је Станоје за њега оженио Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.
[уреди] Сећање на Станоја Главаша
- Ђура Јакшић је написао драму „Станоје Главаш“, ова историјска драма је једна од три Јакшићеве драме и приказује се у многим позориштима.
- Миладин Стевановић је 2005. објавио књигу „Станоје Главаш“ на 404 стране, ISBN 86-7712-065-3 (издавач „Књига комерц“, Београд).
[уреди] Спољашње везе
- Ђура Јакшић: Станоје Главаш (текст драме)
- Завичајно удружење "Станоје Главаш"
- Станоје Главаш, Треће око
- Биогафија Станоја Главаша
 |
Овај незавршени чланак Станоје Главаш везан је за ратнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
