Станоје Главаш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Станоје Главаш

Станоје Главаш.jpg

Пуно име Станоје Стаматовић Главаш
Датум рођења: 21. фебруар 1763.
Место рођења: Глибовац (Османско царство)
Датум смрти: 15. фебруар 1815.
Место смрти: Баничина (Османско царство)
Станоје Главаш (Музеј првог српског устанка, рад Остоје Балканског).
Гроб и споменик Станоја Главаша у Баничини

Станоје (Стаматовић) Главаш (Глибовац, 21. фебруар 1763Баничина, 15. фебруар 1815)[1][a] је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка[2] и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке, од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини Дебра, бежећи од турског зулума и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана. Када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању харача, Турци су претукли оца, пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. После очеве сахране, да би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на абаџијски занат код очевог познаника Среје у Паланци. Мајка се после тога преудала за Петра Станића, удовца са двоје деце, па је отишла са Ђоком и Станом да живи у Селевцу. Са Петром је после тога добила још једног сина и ћерку.[1]

Станоју је занат ишао добро. Код Среје је осим заната, научио да чита и пише. Среја му је затим помогао да отвори сопствену радњу и предао му део клијената. У кућу му је после тога дошао дунђер Борисав Петровић из Неготинске Крајине, па су они после заједно отворили и дунђерску радњу. Како су му оба посла добро ишла и имање се увећало, Станоје убрзо довео код себе брата Ђоку и сестру Стану да му помажу.[1]

На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао видевши да су се придружили и његови замљаци из Глибовца. Његово прво учешће почело је приликом освајања Тврђаве Рудник. Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и постао његова десна рука.[1]

Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију.

Турци су га убили на Сретење 15. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше[1], после пропасти Хаџи-Проданове буне, искасапивиши цело његово тело и одсекавши му главу, у селу Баничина[1] поред Смедеревске Паланке. У близини места погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен. Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена на ченгел испред Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са телом. Постоје две верзије приче о томе како је глава доспела до гроба[1]:

  • главу је кришом ноћу скинула његова полусестра Марија из Дубоне
  • главу је откупила његова сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела Станојевог блага

Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу. Подигли су му камену гробницу, у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила(подигнуте 1892.), у којој су га поново сахранили 26. маја 1902. Споменик је добро очуван и на њему пише:[1]

              СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
                  војвода
              Рођен у Глибовцу
            Погинуо у Баничини
 Кости пренете и сахрањене 26. маја 1902. године.
Овај споменик је подигнут прилозима племенитих Срба.

Потомци[уреди]

Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра, презиме су променили у Петровићи, по старом српском обичају када најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића, пошто је Станоје за њега оженио Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.[тражи се извор од 12. 2012.]

Сећање на Станоја Главаша[уреди]

  • Ђура Јакшић је написао драму „Станоје Главаш“, ова историјска драма је једна од три Јакшићеве драме и приказује се у многим позориштима.
  • Миладин Стевановић је 2005. објавио књигу „Станоје Главаш“ на 404 стране, ISBN 86-7712-065-3 (издавач „Књига комерц“, Београд).

Напомене[уреди]

  1. ^ датуми по грегоргијанском календару у извору [1]: стоји датум рођења 10. фебруар „по старом каледару“ и датум смрти 15. фебруар - Сретење

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викицитат
Викицитат има збирку цитата сродних са: