Стара Велика Бугарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Област Старе Велике Бугарске
Стара велика Бугарска и граничне регије 650. године

Стара Велика Бугарска (грч. Η παλαιά μεγάλη Βουλγαρία, буг. Ста̀ра Велѝка Бълга̀рия) је била држава између реке Дњепра (Днипра) на западу, доње Волге на истоку и планине Кавказ на југу.

Утемељио ју је старобугарски кан Кубрат из клана Дуло. После Кубратове смрти око 665. године, његов син Батбајан је преузео власт у канату, али је после уследио распад те државе. Прво је Кубратов други син Котрагс отишао у средње Поволжје (и касније успоставио државу Поволшку Бугарску).

Кубратов син Кубер је одвојио други део државе у Панонској низији у самостални Аварски канат и касније, након што је побегао из Панонске низине, населио у Македонију. Остали (Прото-)Бугари из тог подручја су тражили уточиште код Лангобарда.

Из тог ковитлаца, Аспарух (највероватније најмлађи канов син) се појавио као најпроминентнији лик, водећи своје (Прото-)Бугаре из федерације и јужно преко Дунава је успоставио властиту државу.