Стари Бар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стари Бар

Стари Бар
Стари Бар

Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Бар
Становништво
Становништво (2003) 1864
Положај
Координате 42°05′14″N 19°07′35″E / 42.087333, 19.1265
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 241 m
Стари Бар на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Стари Бар
Стари Бар на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85354
Позивни број 030
Регистарска ознака BR


Координате: 42° 05′ 14" СГШ, 19° 07′ 35" ИГД

Положај градске тврђаве у односу на средњовековна утврђења.

Стари Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1864 становника (према попису из 1991. било је 1968 становника). Назив „Стари Бар“ за првобитну локацију града Бара (5 километара од мора) је у употреби од 1908. године, када је одлуком Министарског савјета Књажевине Црне Горе насеље Пристан (подигнуто уз брдо Волујица) добило име Нови Бар.

Стари Бар Град[уреди]

Стари Град Бар (лат. Antibaris) је тврђава која је више вијекова била центар Бара, све док се град није преселио ниже, у поље. Данас је напуштен и налази се у рушевинама.

Прошлост Бара[уреди]

Средњовјековни Бар[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бар у средњем вијеку

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Романе (илиро-романске староједиоце; „Грке“ и „Римљане“ из народне традиције) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Током XI вијека он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија. Ондашњи Бар, који је вјековима био добро утврђен град, са подграђем (данас Стари Бар) од обале Јадранског мора је био удаљен око пет километара и користио је пристаниште, са тргом Пристаном. У Бару се током средњег вијека ковао бакарни новац, фолар, а за вријеме Балшића и сребрни динар. Подаци из 1247. године нам говоре да се на челу свих грађана (лат. seniores et populus) налазио кнез (лат. comes) а постављао га је носилац суверенитета над градом. Средином XIV вијека јасно се разликују сталежи: пучани и патрицији (54 породице, са око 400 чланова, на почетку XV вијека). У XIV вијеку је настало Велико вијеће (лат. Maius et generale consilium) а оснивањем Малог вијећа, 1372. још је више учвршћена власт аристократије. Бар је често мијењао господаре. Најприје је у рукама Византије, државе Дукље, па опет византијски, до 1183. године, када улази у састав средњовјековне државе, Србије Немањића. У рукама је господара Зете Балшића (до 1405. и од 1412-1421)када градом управљају војводе и кефалије (дјелећи власт и посједе са самоуправним градским органима). Под Венецијом је (1405-1412. као и 1421). За владе Млетака, највећи градски функционер је потестас (подест). У оквиру Српске деспотовине је од 1421. до 1441. Кратко је у рукама великог босанског војводе Стефана Вукчића Косаче (1441. и 1442-1443). Бар је остао под Млетачком републиком од 1443. до освајања од стране Османлија, 1571. године. По споразуму Османлија и Млечана о предаји града, утврђене су за Бар одређене привилегије, које је потврдио султан Мурат III, 1575. године (унесено у дефтер из 1583. године).

Демографија[уреди]

У насељу Стари Бар живи 1332 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,2 година (31,8 код мушкараца и 34,5 код жена). У насељу има 499 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1417 [1]
1953. 1679
1961. 1803
1971. 1559
1981. 1514
1991. 1968 1934
2003. 2044 1864
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
729 39,10%
Муслимани
  
510 27,36%
Срби
  
221 11,85%
Бошњаци
  
101 5,41%
Албанци
  
101 5,41%
Роми
  
14 0,75%
Египћани
  
7 0,37%
Хрвати
  
6 0,32%
Словенци
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
60 3,21%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Стари Бар