Стари Бар

Стари Бар
Стари Бар
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Бар
Становништво
Становништво (2003)	1864
Положај
Координате	42°05′14″N 19°07′35″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	241 m
Стари Бар Стари Бар на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85354
Позивни број	030
Регистарска ознака	BR

Положај градске тврђаве у односу на средњовековна утврђења.

Стари Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1864 становника (према попису из 1991. било је 1968 становника). Назив „Стари Бар“ за првобитну локацију града Бара (5 километара од мора) је у употреби од 1908. године,када је одлуком Министарског савјета Књажевине Црне Горе насеље Пристан (подигнуто уз брдо Волујица) добило име Нови Бар.

Стари Бар Град

Стари Град Бар (лат. Antibaris) је тврђава која је више вијекова била центар Бара, све док се град није преселио ниже, у поље. Данас је напуштен и налази се у рушевинама.

Прошлост Бара

Средњовјековни Бар

За више информација погледајте чланак Бар у средњем вијеку

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Романе (илиро-романске староједиоце; „Грке“ и „Римљане“ из народне традиције) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Током XI вијека он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија. Ондашњи Бар, који је вјековима био добро утврђен град, са подграђем (данас Стари Бар) од обале Јадранског мора је био удаљен око пет километара и користио је пристаниште, са тргом Пристаном. У Бару се током средњег вијека ковао бакарни новац, фолар, а за вријеме Балшића и сребрни динар. Подаци из 1247. године нам говоре да се на челу свих грађана (лат. seniores et populus) налазио кнез (лат. comes) а постављао га је носилац суверенитета над градом. Средином XIV вијека јасно се разликују сталежи: пучани и патрицији (54 породице, са око 400 чланова, на почетку XV вијека). У XIV вијеку је настало Велико вијеће (лат. Maius et generale consilium) а оснивањем Малог вијећа, 1372. још је више учвршћена власт аристократије. Бар је често мијењао господаре. Најприје је у рукама Византије, државе Дукље, па опет византијски, до 1183. године, када улази у састав средњовјековне државе, Србије Немањића. У рукама је господара Зете Балшића (до 1405. и од 1412-1421)када градом управљају војводе и кефалије (дјелећи власт и посједе са самоуправним градским органима). Под Венецијом је (1405-1412. као и 1421). За владе Млетака, највећи градски функционер је потестас (подест). У оквиру Српске деспотовине је од 1421. до 1441. Кратко је у рукама великог босанског војводе Стефана Вукчића Косаче (1441. и 1442-1443). Бар је остао под Млетачком републиком од 1443. до освајања од стране Османлија, 1571. године. По споразуму Османлија и Млечана о предаји града, утврђене су за Бар одређене привилегије, које је потврдио султан Мурат III, 1575. године (унесено у дефтер из 1583. године).

Демографија

У насељу Стари Бар живи 1332 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 33,2 година (31,8 код мушкараца и 34,5 код жена). У насељу има 499 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1417 1953. 1679 1961. 1803 1971. 1559 1981. 1514 1991. 1968 1934 2003. 2044 1864 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Црногорци			729	39,10%
Муслимани			510	27,36%
Срби			221	11,85%
Бошњаци			101	5,41%
Албанци			101	5,41%
Роми			14	0,75%
Египћани			7	0,37%
Хрвати			6	0,32%
Словенци			1	0,05%
Македонци			1	0,05%
Југословени			1	0,05%
непознато			60	3,21%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	13			18
80+	7			13
75-79	4			21
70-74	17			34
65-69	22			32
60-64	21			28
55-59	35			46
50-54	79			63
45-49	76			74
40-44	63			66
35-39	46			75
30-34	49			60
25-29	63			61
20-24	85			90
15-19	108			83
10-14	70			95
5-9	58			63
0-4	70			56
просек	60			25

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 356 430 432 369 403 518 523

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 499 66 72 81 118 77 55 25 2 - 3

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	688	230	395	16	12	35
Женски	764	183	403	118	40	20

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	296	5	-	1	24	7	23	36	12	109
Женски	180	1	-	-	36	1	1	49	13	17
Оба	476	6	-	1	60	8	24	85	25	126
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	5	12	3	4	38	-	-	17
Женски	-	5	6	10	26	11	-	-	4
Оба	-	10	18	13	30	49	-	-	21

Галерија

• 

  Освајање Бара и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).

• 

  Покушај освајања Бара од стране војвода Ђурађа Бранковића: Алтомана и Стефанице Црнојевића, 1448.

Литература

• Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“, Београд 1950
• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5 „Daily Press-Вијести“, 2006.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Стари Бар

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)