Стари Град (Хвар)
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
-
- Друга значења су пописана у чланку Стари Град (вишезначна одредница).
| Стари Град |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска жупанија |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2.781 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 2 m |
| Површина | 52,59 km² |
 Стари Град
Стари Град на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Ђурђица Планчић (СДП) |
| Поштански код | 21460 |
| Позивни број | (0)21 |
| Регистарска ознака | ST |
| Веб-страна | stari-grad.hr |
Стари Град (итал. Cittàvecchia) је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији. Према попису из 2011. Стари Град је имао 2.781 становника.
Становници га зову Стори Грод. Такође га зову и Паиз, иако се тај назив више односи на уже, старије градско језгро.
Садржај |
Положај [уреди]
Налази се на острву Хвару, на западу, на дну Старогројске увале (Старогруојчице ).
Историја [уреди]
Основан је као старогрчки Pharos, иако, због чињенице да је смештен на врло повољном месту, врло је могуће да је ту постојало и неко старије илирско насеље.
Становништво [уреди]
По Константину Порфирогениту некршени Срби су први становници овога подручја након доласка Славена. Срби су основали подручје које се називало Паганија, а тим подручјем су владали три века. Себе зову Старограјанима/Старогруојкама, а постоји и облик Паезани/Паезонка.
На попису становништва 2011. године, град Стари Град је имао 2.781 становника, од чега у самом Старом Граду 1.885.
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Стари Град је имало 1.836 становника, следећег националног састава:
| народ | Хрвати | Срби | Југословени | Муслимани | Словенци | Мађари |
| бр. становника | 1.674 | 29 | 40 | 18 | 5 | 2 |
| народ | Чеси | Албанци | Црногорци | Македонци | Словаци | Русини |
| бр. становника | 6 | 11 | 2 | 2 | 4 | 1 |
| народ | Немци | Украјинци | Турци | Грци | остали | неопредељени | регионално опр. | непознато |
| бр. становника | 1 | 2 | 1 | 1 | 5 | 13 | 2 | 17 |
Кретање становништва [уреди]
Природно му гравитирају следећа насеља: Дол (локално: Дуол), Селца (локално: Сијелца, иј се меко изговори, слично као у руском ), Рудине, Врбањ (локално: Варбуоњ), Свирче.
Наречје [уреди]
Становници говоре чокавским наречјем, који је врста чакавско икавског дијалекта.
Познати Старограђани [уреди]
- Тонћи Тадић, др физике, хрватски „Заступник године“ у Сабору
- Јанез Мароевић, хрватски маратонац
- Винко Шољан, алфа и омега Старогруојскег маратона (Pharos maratona) у даљинском пливању
- Тонко Мароевић, академик
- Јурај Бијанкини, хрватски политичар из доба народног препорода
- дон Шиме Љубић
- Петар Хекторовић, аутор „Рибања и рибарског приговарања“
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||
