Стари свет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стари свет (у зеленој боји) на карти света
Птоломејева мапа Старог света

Под појмом стари свет подразумевају се континенти које су Европљани познавали пре Колумбових открића Америка 1492. године: Европа, Африка и Азија.

Насупрот томе, постоји и појам „Нови свет“ који обухвата Северну и Јужну Америку. Аустралија и Антарктик нису још увек били познати у време настанка ових појмова, па нису уврштене у ниједан од ових појмова.

Порекло назива[уреди]

У контексту археологије и светске историје, израз „Стари свет“ обухвата оне делове света који су били у директним или индиректним културним контактима од бронзаног доба па надаље, што води паралелном развоју раних цивилизација, углавном у умереној температурној зони између отприлике 45. и 25. паралеле, у области Медитерана, Месопотамије, Персијске висоравни, Индије и Кине. Ови региони су повезани преко трговачког пута свиле.

Историја[уреди]

Концепт три континента у Старом свету, то јест. Азија, Европа (Афро-Евроазија) и Африка сеже још из античког доба. Његове границе дефинисао је Птоломеја и други географи антикчког доба и границе су углавном нацртане дуж река Нил и Дон. Ова дефиниција је остала важећа и током целог средњег века (на пример такозване Т и О мапе) и током раног модерног периода.

Види још[уреди]