Статистика
Из Википедије, слободне енциклопедије
Статистика је област математике која се бави сакупљањем, анализом, интерпретацијом, објашњавањем и презентацијом података. Има своје примене у широком спектру академских дисциплина, од физике до економије и социологије.
Математички методи статистике су потекли из теорије вероватноће, у време дописовања Пјера Ферма и Блеза Паскала (1654.). Кристијан Хајгенс (1657.) је дао прво познато научно третирање ове теме. Јакоб Бернули у делу Ars Conjectandi (постхумно, 1713.) и Абрам д Моавр у делу Доктрина шанси (1718.) су статистику посматрали као грану математике[1] У модерно доба, рад Колмогорова је био битан за формулисање основног модела теорије вероватноће који се користи у основи статистике.
Референце[уреди]
- ^ Види дело The Emergence of Probability Ијана Хакинга за историју раног развоја самог концепта математичке вероватноће.
Литература[уреди]
- Best, Joel (2001). Damned Lies and Statistics: Untangling Numbers from the Media, Politicians, and Activists. University of California Press. ISBN 0-520-21978-3.
- Desrosières, Alain (2004). The Politics of Large Numbers: A History of Statistical Reasoning. Trans. Camille Naish. Harvard University Press. ISBN 0-674-68932-1.
- Hacking, Ian (1990). The Taming of Chance. Cambridge University Press. ISBN 0-521-38884-8.
- Lindley, D.V. (1985). Making Decisions (2nd ed.). John Wiley & Sons. ISBN 0-471-90808-8.
- Tijms, Henk (2004). Understanding Probability: Chance Rules in Everyday life. Cambridge University Press. ISBN 0-521-83329-9.
|
||||||||||||||||||||
|
Главне области математике
|
|---|
| логика • теорија скупова • алгебра (апстрактна алгебра - линеарна алгебра) • дискретна математика • теорија бројева • анализа • геометрија • топологија • примењена математика • вероватноћа • статистика • математичка физика |