Статистика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Статистика је област математике која се бави сакупљањем, анализом, интерпретацијом, објашњавањем и презентацијом података. Има своје примене у широком спектру академских дисциплина, од физике до економије и социологије.

Математички методи статистике су потекли из теорије вероватноће, у време дописовања Пјера Ферма и Блеза Паскала (1654.). Кристијан Хајгенс (1657.) је дао прво познато научно третирање ове теме. Јакоб Бернули у делу Ars Conjectandi (постхумно, 1713.) и Абрам д Моавр у делу Доктрина шанси (1718.) су статистику посматрали као грану математике^[1] У модерно доба, рад Колмогорова је био битан за формулисање основног модела теорије вероватноће који се користи у основи статистике.

• Статистичко оцењивање
• Тестирање статистичких хипотеза

• Аритметичка средина
• Геометријска средина
• Модус
• Медијана

• Варијанса
• Стандардна девијација

• Анализа варијансе

[уреди] Напомене

п • р • у Статистика Дескриптивна статистика аритметичка средина, геометријска средина - медијана - модус - моћ теста - варијанса - стандардна девијација Аналитичка (инференцијална) статистика тестирање хипотеза - значај - нулта хипотеза/алтернативна хипотеза - грешка - Z-тест - Студентова t-статистика - максимална веродостојност - Standard score/Z score - P-вредност - анализа варијансе Анализа преживљавања Функција преживљавања - Каплан-Мејер - Мантел-Коксов тест - стопа кварења - модели пропорционалних ризика Расподеле вероватноће нормална - Поасонова - Бернулијева расподела Корелација Confounding variable - Пирсонов коефицијент корелације - ранг корелације (Spearman's rank correlation coefficient, Кендалов тау коефицијент) регресиона анализа линеарна регресија - нелинеарна регресија - логистичка регресија

Главне области математике
логика • теорија скупова • алгебра (апстрактна алгебра - линеарна алгебра) • дискретна математика • теорија бројева • анализа • геометрија • топологија • примењена математика • вероватноћа • статистика • математичка физика