Статуа Зевса у Олимпији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Статуа Зевса у Олимпији

Статуа Зевса у Олимпији је једно од седам светских чуда, посвећена је богу Зевсу - врховном богу старих Грка у чију част су се одржавале Олимпијске игре, а налазила се на простору саме Олимпије по којој су игре и добиле назив. У време Олимпијских игара престајали су ратови, а атлете из Мале Азије, Сирије, Египта и Сицилије су долазили да прославе Олимпијаду и обожавају свог бога над боговима - Зевса. Статуа се налазила у самом граду Олимпији, на западној обали данашње Грчке, око 150 кимометара западно од Атине.

Рачунање времена код старих Грка започиње 776. п. н. е. када се верује да је почело и одржавање Олимпијских игара. Огромни Зевсов храм конструисао је архитекта Либон и он је изграђен око 450. п. н. е. Услед растуће моћи античке Грчке, једноставни храм у дорском реду деловао је исувише обично, па су биле потребне крупне измене на њему. Решење је пронађено у изградњи огромне статуе. Атински скулптор Фидија добио је овај „свети“ задатак. Током наредних година, храм је привлачио посетиоце и вернике из целог света. У другом веку п. н. е. изграђена статуа је успешно реновирана, а у првом веку п. н. е. римски император Калигула покушао је да статуу пребаци у Рим. Покушај је пропао када су се грађевинске скеле које су подигли његови радници урушиле. Када су Олимпијске игре забрањене 391. г. н. е. по наредби цара Теодосија I као пагански обичај, наређено је и да се Зевсов храм затвори. Касније, Олимпију су задесили земљотреси, одрони и поплаве, а храм је оштећен и у пожару у петом веку н. е. Нешто пре тога, статуа је пребачена у царску палату у Константинопољу, где се налазила све док није уништена у великом пожару 462. г. н. е. На месту где је некада био стари храм данас нема ничег осим остатака камења, темеља грађевине и палих стубова.

Фидија је изградњу статуе започео око 440. године п. н. е. Неколико година раније, он је развио технику изградње огромних статуа од злата и слоноваче помоћу дрвеног рама на који су се постављали комади метала и слоноваче, а затим се скулптура прекривала златом. Ова техника се звала хризелфантија Фидијина радионица и данас постоји у Олимпији и идентична је по величини и налази се на истом месту као и у време када је постојао Зевсов храм. У њој је Фидија вајао комаде будуће статуе који би затим били склопљени у целину. Када је статуа завршена, једва да је могла да стане унутар храма. Страбо пише: "... Иако је храм сам по себи веома простран, скулптора су критиковали што није поштовао задате мере. Седећа статуа Зевса је била толико велика да је њена глава додиривала таваницу." По овом опису може се закључити да је импресивна величина статуе њу управо и чинила тако изванредном. Основа статуе била је 6,5 метара широка и 1 метар висока. Висина саме статуе је била 13 метара - као данашња четвороспратница. Статуа је била толико висока, да су посетиоци више описивали трон, него Зевса и његову скулптуру. Подножје трона било је украшено резбаријама Сфинге и фигурама Победе са крилима, скулптурама грчких богова Аполона, Артемиде и Ниобинине деце, као и митских бића. На Зевсовој глави налазио се венац од маслиновог шибља. У његовој левој руци налазио се скиптар са орлом на врху, а његова одећа је била украшена резбаријама животиња и љиљана.

Биле су направљене и копије ове статуе, укључујући и велики прототип у Сирену (Либија). Међутим, ниједна од њих није очувана до данашњих дана. Тако је ова статуа остала запамћена као најзапаженија творевина грчке скулпторске уметности.

Спољашње везе[уреди]


Напомена