Стеван Боднаров
| Стеван Боднаров | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 12. август 1905. |
| Место рођења | Госпођинци (Аустроугарска монархија) |
| Датум смрти | 20. мај 1993. |
| Место смрти | Београд (СР Југославија) |
| Дела | |
Стеван Боднаров (Госпођинци, 12. август 1905 — Београд, 20. мај 1993), српски вајар и сликар.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је 12. августa 1905. године у Госпођинцима, Аустроугарска, данас у Војводини, Србија. За време школовања напушта браварски занат и ступио 1925. у Уметничку школу у Београду. Најпре учио вајарство код П. Палавичинија, а потом сликарство код Михаила Миловановића. Од 1930. имао је излагања на пролећним и јесењим изложбама у Београду, а самостално излаже у Београду 1933. и Новом Саду 1938. године.
Боравио је у Паризу од 1934. до 1935. и 1938.-1939. и тамо одржавао изложбе. Због учествовања у НОП-у, од 1942. до 1944. био је затворен у Бањичком логору, а у пролеће 1944. године одлази у НОВЈ.
Боднаров је остао прилично доследан својим схватањима, заступајући реалистички стилски израз у вајарству и у сликарству. Бавио се последњих година минијатуром и у њу увео динамичнију фактуру.
Умро је 20. маја 1993. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Стваралаштво [уреди]
Главни сликарски радови су му:
- Аутопортрет (1932., Музеј Матице српске)
- Циганка (1936.)
- Пејзаж из Пудараца (1936.)
Главни вајарски радови су му: попрсја Пјера Крижанића, Цуце Сокић (Музеј у Скопљу), Исмета Мујезиновића (Народни музеј, Београд), Димитрија Туцовића (трг Славија у Београду), те споменици Јанку Чмелику у Старој Пазови (1948.), стрељаним у Јајинцима (1951.), палим борцима у Кули (1951.) и у Бијелом Пољу (1952.). Аутор је и попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића на Гробници народнх хероја на Калемегдану.
Фото галерија [уреди]
-
„Партизански Курир“, Музеј историје Југославије, Београд
Литература [уреди]
- Енциклопедија Југославије (књига прва). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб, 1980. годинa.
