Стеван Дороњски

стеван дороњски
Стеван Дороњски
Лични подаци
Датум рођења	(1919-09-26)26. септембар 1919.
Место рођења	Крчедин, код Инђије, Краљевство СХС
Датум смрти	14. август 1981.(1981-08-14) (61 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије 1941—1945.
Чин	пуковник у резерви
в. д. Председник Извршног већа СР Србије
Период	6 – 17. новембар 1964.
Претходник	Слободан Пенезић Крцун
Наследник	Драги Стаменковић
председник Председништва СКЈ
Период	23. октобар 1979 — 20. октобар 1980.
Претходник	Бранко Микулић
Наследник	Лазар Мојсов
Одликовања

Стеван Дороњски Фрања (Крчедин, код Инђије, 26. септембар 1919 — Београд, 14. август 1981) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено политички-радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада. Од 23. октобра 1979. до 20. октобра 1980. обављао је функцију председавајућег Председништва ЦК СК Југославије.

Биографија

Рођен је 26. септембра 1919. године у Крчедину, Срем. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у Крчедину, а гимназију у Сремским Карловцима, где је 1936. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Студирао је ветеринарство на Београдском универзитету. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1939, а од 1940. године је секретар ћелије на свом факултету.

Један је од организатора устанка у Срему. Био је члан Срескога комитета КПЈ Стара Пазова. У септембру 1941. године постаје политички комесар Подунавског одреда, а у децембру је изабран за секретара Окружног комитета СКОЈ-а и члана Окружног комитета КПЈ за Срем. Од 1942. године је главни уредник листа Окружног комитета СКОЈ-а „Глас омладине“. Од јула 1943. године је организациони секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а и члан Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а од октобра и члан Главног Народноослободилачког одбора Војводине и секретар Покрајинског одбора Уједињеног савеза антифашистичке омладине Војводине (УСАОВ). На Другом конгресу УСАОЈ-а у мају 1944. године изабран је за члана Централног одбора УСАОЈ-а. Од августа 1944. је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а.

После ослобођења земље, налазио се на одговорним дужностима у покрајини, републици и федерацији:

• од 1945. до 1948. је организациони секретар Централног комитета СКОЈ-а
• од 1949. до 1951. је организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину
• од 1951. до 1966. је политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, односно Савеза комуниста Војводине
• од 1965. до 1966. био је секретар Градског комитета СК Београда

Обављао је и многе друге партијске дужности:

• на Другом конгресу Комунистичке партије Србије 1949. године, биран је за члана Централног комитета КП Србије
• на Четвртом (1959) и Петом конгресу Савеза комуниста Србије 1965. године биран за члана Извршног комитета Централног комитета СК Србије
• од 1966. до 1968. године био је секретар Извршног комитета Централног комитета СК Србије
• Од Шестог (1952) до Једанаестог конгреса СКЈ (1978) биран је за члана Централног комитета СКЈ, односно на Деветом конгресу СКЈ за члана Извршног бироа Председништва СКЈ
• на Десетом и Једанаестом конгресу биран за члана Председништва Централног комитета СКЈ
• од 23. октобра 1979. до 20. октобра 1980. године био је председник Председништва Савеза комуниста Југославије

Поред партијских дужности, у овом периоду био је и:

• председник Покрајинског одбора Народноослободилачког фронта, односно Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Војводине
• члан председништва Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије
• члан Централног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије
• члан Савезног одбора СУБНОР Југославије
• председник Извршног већа Народне скупштине Војводине
• посланик свих сазива Народне скупштине Војводине и Народне скупштине Србије
• посланик Народне скупштине Југославије од Другог сазива
• од 1953. до 1963. био је председник Народне скупштине АП Војводине
• од 1963. до 1965. потпредседник Извршног већа Народне скупштине Србије
• од 1974. члан Председништва СФРЈ

Од 1974. до 1980. године био је на челу више партијских и државних делегација. Написао је више студија и чланака, од којих је један број објављен у посебним књигама:

• „Савез комуниста у акцији“, Нови Сад, 1977.
• „Борба Савеза комунистичке омладине Југославије у Војводини“, Нови Сад, 1981.

Умро је 14. августа 1981. године у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја и истакнутих револуционара на Градском гробљу у Новом Саду.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена народног ослобођења и других одликовања.

Фото галерија

• 
  Гроб Стевана Дороњског, Алеја народних хероја и истакнутих револуционара на Градском гробљу у Новом Саду

Литература

• Енциклопедија Југославије (књига трећа). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1984. година.