Стеван Книћанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Книћанин

Стеван Книћанин.jpg

Општи подаци
Датум рођења 15. фебруар 1807.
Место рођења Кнић (Османско царство, данас Србија)
Датум смрти 14. мај 1855.
Место смрти Београд (Кнежевина Србија)
Рад

Стеван Петровић Книћанин (Кнић, 15. фебруар 1807Београд, 14. мај 1855) је био војвода и командант српских добровољаца у Војводству Србији за време мађарске револуције 1848/49.

Биографија[уреди]

Надимак је стекао по родном месту крај Крагујевца. За време владавине Милоша Обреновића, од 1835. године Книћанин је био начелник јасеничког среза, а од 1839. године начелник смедеревског округа. Пошто је подржао уставобранитеље, био је прогнан из Србије у периоду 18401841. Од августа 1848. године Стеван Книћанин је командант српских добровољаца у Војводству Србији. Истакао се у биткама код Панчева и Вршца. По повратку у Србију маја 1849. године, добио је титулу војводе од кнеза Александра Карађорђевића. До тада је титулу војводе у Србији имао само Тома Вучић Перишић.[1] Био је витез крста Марије Терезије, највећег аустријског војничког ордена.[1]

Доживео је мождани удар 1854. године и од последица тога је преминуо 1855. године.[2] Био је уважен на аустријском двору, од цара Франца Јозефа I је добио на поклон 2000 дуката када је пред смрт полазио у Мехадију на лечење. Његов погреб је био догађај какав до тада није виђен у Београду и о томе се дуго причало. Био је присутан кнез Александар са кнегињом Персидом, митрополит београдски Петар са многим свештеницима, чиновништво, војска, школе, цео Београд и доста света из Војводине. По наређењу цара Франца Јозефа I присуствовала је депутација од осамдесет официра из свих пукова у Војводини.[1]

Село Книћанин у Војводини је добило име по њему.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, стр. 516-517, ISBN 86-19-01637-7
  2. ^ „Писма Мине Караџић Вукомановић“, изд. Рад, Београд, 1997. године; писмо брату Димитрију од 9. јула 1854: „Ово ти више стављам на срце, јер је недавно једног од најзначајнијих људи наше отаџбине погодила тешка несрећа, чији је узрок, према изјави лекара, у великој неумерености у јелу: Книћанина је ударила кап. Додуше није умро, али, што је још жалосније, одузета му је лева страна од темена до пете. Пренели су га у унутрашњост земље, у бању, али се више не може мислити на оздрављење.“

Литература[уреди]

  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.

Спољашње везе[уреди]