Стево Жигон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стево Жигон

Пошаљи фотографију

Пуно име Стево Жигон
Датум рођења 8. децембар 1926.
Место рођења Љубљана (Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Краљевина СХС)
Датум смрти 28. децембар 2005. (79. година)
Место смрти Београд (Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора)
Супружник Јелена Жигон
Деца Ивана Жигон
IMDb веза


Стево Жигон (Љубљана, 8. децембра 1926Београд, 28. децембар 2005.) је био српски филмски и позоришни глумац и режисер.

Садржај

[уреди] Биографија

Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге, циничних и хладних, немачких официра.

Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду. На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији. На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији (нпр. ТВ-серије Отписани и Повратак отписаних), те у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).

1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“

По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста. Категорично је бранио идеје атеизма.

Ожењен, и супруга Јелена и ћерка Ивана, су познате глумице.

Преминуо 28. децембра 2005. године у Београду

[уреди] Режирао

  • Драга Рут (у Мостару) 1954.
  • Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
  • Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)

Режирао је у следећим позориштима:

Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.

[уреди] Улоге у позоришту

[уреди] Улоге

Филмографија глумца Стеве Жигона
Год. Назив Улога
1950.-те
1950. Чудотворни мач
1950. Црвени цвет
1955. Кала Филозоф
1957. Врнил се бом
1959. Пет минута раја
1960.-те
1960. Велики подухват
1960. Сплетка и љубав
1960. X-25 јавља Ханс Биндер
1961. Хеда Габлер
1961. Песма
1961. Enclosure
1964. Отровна биљка
1964. Службени положај
1965. После одмора
1965. Маестро
1965. Болничка соба
1966. Премијера
1966. Балада о повратку
1966. Крешталица
1966. Амандус Жан
1966. Црни снег Емил Маргетић
1966. Рондо Младен
1966. Топле године
1967. Коктел
1967. Мементо Вили Милер
1967. Јегор Буличов (ТВ)
1967. Височка хроника
1968. Бекство Сергеј Павлович Голупков
1968. Календар Јована Орловића Дарко
1968. Тишина
1968. Прљаве руке
1968. Опатица и комесар
1969. Обична прича
1969. Безимена звезда
1969. Бура
1969. На дан пожара Дошен
1969. Недозвани
1970.-те
1970. Oxygen
1971. Велики посао
1971. Улази слободан човек
1971. Путовање на мјесто несреће Нино
1971. Чедомир Илић
1972. Дамон Дамон
1972. Девојка са Космаја
1972. Валтер брани Сарајево Доктор Сретен Мишковић
1973. Последњи
1973. Полицајци
1973. Дубравка
1973. Изгнаници
1973. Павиљон број VI
1973. Опасни сусрети
1974. Оглас Бриски
1974. Флоријановић
1974. Валтер брани Сарајево Доктор Сретен Мишковић
1974. Отписани Криегер
1974. Њурци
1974. Парлог
1974. Димитрије Туцовић Лав Троцки
1974. Страх Благот Баласица
1975. Живе везе
1975. Андесонвил - Логор смрти
1974-1975. Отписани Кригер
1975. Sie kommen aus Agarthi
1976. Марија
1976. Диспут у ноћи Еразмо Ротердамски
1976. Повратак отписаних Кригер
1976. На путу издаје кнез Павле Карађорђевић
1976. Вуци и овце
1976. Идеалист Свештеник из Запоља
1978. Маска Александар Бах
1978. Окупација у 26 слика Хубицка
1978. Љубав у једанаестој
1978. Павиљон VI
1978. Повратак отписаних Кригер
1979. Слом Кнез Павле Карађорђевић
1979. Новинар Томац
1979. Сећам се
1980.-те
1980. Луде године II Директор сколе
1980. Чин
1981. У агонији
1981. Шеста брзина Начелник
1981. Жеђ
1981. Седам секретара СКОЈ-а
1982. Настојање
1982. Десети брат Пискав
1982. Приче из радионице Начелник
1983. Стрици со ми поведали
1983. Мртви се не враћају
1983. Како сам систематски уништен од идиота Глумио је самог себе
1984. Љетовање на југу
1985. Црвени и црни Тршћански фашиста
1985. Црвена барака
1986. Примож Трубар
1986. Miss
1986. Херетик
1987. Случај Хармс Професор
1987. Дом Бергманових Конрад
1987. Погрешна процена Димитрије Љотић
1988. Халоа - празник курви Професор Манфред
1988. Роман о Лондону (серија)
1988. Вечерња звона
1988. Вук Караџић Клеменс Метерних
1988. П. С. - Пост Сцриптум
1990.-те
1991. Туце свилених чарапа
1991. Брачна путовања Гроф Јохан фон Финсенберг
1992. Похвала светом кнезу Лазару
1993. Кажи зашто ме остави Старац
1993. Боље од бекства Позоришни редитељ
1994. Милена из Прага СС официр
1993-1994. Срећни људи Доктор Ловчевић
1994. Полицајац са Петловог Брда 2 Маринин отац
1995. Наслеђе Адвокат Спасоје
1995. Сложна браћа Рус из Унпрофора
1995. Крај династије Обреновић Чариков
1995-1996. Срећни људи 2 Доктор Ловчевић
1998. Краљевски гамбит
1998. Британски гамбит Шкотски добровољац у партизанима

[уреди] Књиге

Написао је:

  • „Стево Жигон - хроника“
  • „Монолог о позоришту“
  • „Драматизације и адаптације“

[уреди] Признања

Жигонов гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

[уреди] Спољашње везе

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици