Стево Жигон
| Стево Жигон | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|||||||
| Пуно име | Стево Жигон | ||||||
| Датум рођења | 8. децембар 1926. | ||||||
| Место рођења | Љубљана ( Краљевина СХС) |
||||||
| Датум смрти | 28. децембар 2005. (79. година) | ||||||
| Место смрти | Београд ( Србија и Црна Гора) |
||||||
| Супружник | Јелена Жигон | ||||||
| Деца | Ивана Жигон | ||||||
| IMDb веза | |||||||
|
|||||||
Стево Жигон (Љубљана, 8. децембра 1926 — Београд, 28. децембар 2005.) је био српски филмски и позоришни глумац и режисер.
Садржај |
[уреди] Биографија
Као млад човек две године је провео у злогласном конц логору Дахау, где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета врло често је касније играо улоге, циничних и хладних, немачких официра.
Студирао глуму у Љубљани и Лењинграду. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду. На Факултету драмских уметности је био један од првих асистената, приликом његовог оснивања 1949. Преломни тренуци његове уметничке каријере везани су за Бојана Ступицу, који је допринео његовом ангажману на филму и режији. Током година, све мање глуми у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212, а све више се окреће режији. На филму дебитује 1950. двема малим улогама. Као своје најбоље две улоге издваја ону новинара у филму Оксиген (М. Клопчић, 1970) за коју је на фестивалу у Пули награђен Златном ареном, као и ону у филму Рондо (З. Берковић, 1966). Запажено глуми и на телевизији (нпр. ТВ-серије Отписани и Повратак отписаних), те у кратким играним филмовима (нпр. Н. Стојановића).
1968. за време јунских студентских демонстрација у Београду, његова појава у дворишту филозофског факултета и његов наступ са инсертом из позоришног комада „Дантонова смрт“ где је играо поштеног, бескомпромисног и суровог Робеспјера са његовим говором на суђењу Дантону, изазвала је експлозију одушевљења студената који су га слушали и гледали: „... када гледамо како се ови маркизи и грофови Револуције коцкају, када њих гледамо с правом се можемо упитати јесу ли они опљачкали народ...! Нема споразума, нема примирја са људима за које је Република шпекулација, а Револуција занат!!..“
По идеолошком опредељењу се изјашњавао као комуниста. Категорично је бранио идеје атеизма.
Ожењен, и супруга Јелена и ћерка Ивана, су познате глумице.
Преминуо 28. децембра 2005. године у Београду
[уреди] Режирао
- Драга Рут (у Мостару) 1954.
- Агонија (у Малом театру у Москви) 1979.
- Ожалошћена породица (у Бољшом драматическом театру у Лењинграду)
Режирао је у следећим позориштима:
- Народно позориште у Београду - „Ромео и Јулија“ - 1981, „Госпођица Јулија“ (Стринберг) - 1994, „Идиот“ (Фјодор Михаилович Достојевски) - 1995, „Галеб“ (Чехов) - 2000
- Југословенско драмско позориште
- Театар поезије
- Академско позориште
- и у градовима: Нови Сад, Вршац, Сомбор, Бања Лука, Дубровник, Битола, Зеница, Зајечар, Крагујевац, Љубљана...
Његова режија Хамлета посебно је запамћена као изазовна и полемична.
[уреди] Улоге у позоришту
- Краљ Бетајнове (Ивана Цанкара) - Франц
- Антигона (Софокле) - Хемон
- Кандида (Бернард Шо) - Марчбенкс
- Федра (Расин) - Хиполит
- Глорија (Р. Маринковића) - Дон Јере
- Браћа Карамазови (Фјодор Михајлович Достојевски) - Тужилац
- Супарници (Шеридан) - Фокланд
- Дубровачка трилогија (Иво Војновић) - Госпар Михо, Марко пл. Тудизип
- Заточеници из Алтоне (Жан Пол Сартр) - Франц
- Ифигенија на Тауриди (Јохан Волфганг Гете) - Тоант
- Дантонова смрт (1968) -Робеспјер
- Маскерата (Мирослав Крлежа) - Дон Кихот
- У агонији (Мирослав Крлежа) - Крижовец
- Иванов (Антон Чехов) - Иванов
- Обична прича (Гончаров) - Петар Иванович
- Пигмалион (Бернар Шо) - Хенри Хигинс
- Хамлет (Вилијем Шекспир) - Хамлет
- Вуци и овце (Алексеј Остовски) - Беркутов
- Отело (Вилијем Шекспир) - Јаго
[уреди] Улоге
[уреди] Књиге
Написао је:
- „Стево Жигон - хроника“
- „Монолог о позоришту“
- „Драматизације и адаптације“
[уреди] Признања
- Орден рада са златним венцем
- Седмојулска награда
- Златна арена 1970. године.
- Статуета „Јоаким Вујић“
- Награда „Бојан Ступица“
- Плакета московског Малог театра
- Плакета ЈДП
- Плакета Народног позоришта у Београду
- Медаља почасног грађанина Русије
- Златна медаља „Николај Мордвинов“
- Гран при фестивала „Златни витез“ у Москви
- Добричин прстен 2002. године.
[уреди] Спољашње везе
- Стево Жигон нa PORT.rs
- IMDb Стево Жигон на IMDb ((en))
