Стенографија
Стенографија (од грч. στενός, уско/затворено и грч. γραφή, писање) је скраћено писање које повећава брзину и једноставност писања у поређењу са уобичајеним начином писања језика, што може укључивати једноставне скраћенице, али и посебне симболе.
Алтернативни називи [уреди]
Алтернативни називи су брахиграфија (грч. βραχύς, кратко)[1] и тахиграфија (грч. ταχύς, брзо),[2] у зависности од тога да ли је циљ скраћивање или убрзавање писања. Посрбљени називи би били ускопис, краткопис и брзопис, а стенографија у најширем смислу подразумева и коришћење скраћеница и рукописа који омогућава велику брзину писања.[3]
Употреба [уреди]
Обично се користи у судници, али се може користити и за бележење састанака или сличних дешавања. У почетку, стенографија је предтављала само скраћено бележење на папиру. Касније, главни интрумент постао је писаћа машина. Полако је смељују диктафони и напредније машине за снимање звука.[4]
Особа која се професионално бави стенографијом је стенограф. Дакле, стенограф је особа која, користећи посебно писмо где један знак представља реч или целу реченицу, у стању је да записује говоре у скупштини, на суду и на другим местима где је то потребно.[4]
Извори [уреди]
- ^ „Брахиграфија“. Vokabular Приступљено 27. 3. 2013.
- ^ „Тахиграфија“. Vokabular Приступљено 27. 3. 2013.
- ^ The Diary of Samuel Pepys, Bell & Hyman, 1970, ISBN 978-0-7135-1551-0, приступљено 27. 3. 2013
- ^ а б „Is stenography a dying art?“. BBC News Приступљено 27. 3. 2013.
