Степски вук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Степски вук
Hermann Hesse Der Steppenwolf 1927.jpg
Корица оригиналног немачког издања из 1927. године
Аутор Херман Хесе
Оригинални
назив
Der Steppenwolf
Држава Швајцарска
Језик немачки
Врста дела роман
Датум издања 1927
Број страница 237
Главни лик Хари Халер, Хермина, Пабло

Степски вук (нем. Der Steppenwolf) је роман немачког писца Хермана Хесеа, објављен 1927. године. Комбинујући аутобиографске и психоаналитичке елементе, роман је добио име по усамљеном вуку степа. Прича у великој мери одражава Хесеову дубоку духовну кризу из 20-их, упечатљиво представљајући расцеп протагонисте између његове човечности и његове анималне, као код вука, агресије и бескућништва. Роман је постигао међународни успех, иако је Хесе касније тврдио како је књига у великој мери погрешно схваћена.

Настанак[уреди]

Хесе је почео писати Степског вука средином 20-их година када је проживљавао тешку животну кризу. Због неслагања са женом (оженио се 1924. - други пут) мучио га је осећај усамљености и изолације од света. Истовремено је расло његово незадовољство грађанским друштвом и техничком цивилизацијом; прогониле су га и песимистичне слутње о новом светском сукобу. У очајном расположењу размишљао је о самоубиству, а ишао је и на терапије код психолога.

Радња[уреди]

Роман је подељен на три дела. У првом делу, Предговор издавачу, нећак Халерове газдарице упознаје нас с главним ликом на начин на који га он доживљава; Халер је након неколико месеци боравка напустио стан и оставио му своје белешке. Из Белешки Харија Халера (уз упозорење: "Није за свакога. Само за поремећене.") главни лик у првом лицу износи своја размишљања и доживљаје. У овај део је уклопљен и Трактат о Степском вуку, књига у књизи, објективна анализа личности Харија Халера – Степског Вука.

Хари Халер је интелектуалац у касним четрдесетим годинама, писац новинских чланака, есеја и књига, љубитељ књижевности, сликарства и класичне музике (посебно Гетеа и Моцарта које касније сусреће у сновима). Живи сам, а начин живота му је врло неуредан јер се због своје природе не може уклопити у нормално грађанско друштво. Харијева личност је подељена на два супротстављена пола која се међусобно боре: људски (симбол умног, племенитог и културног) и вучији (симбол нагонског, дивљег и суровог).

За време једне вечерње шетње градом и обиласка крчми где тражи утеху у алкохолу, сусреће необичног човека који му даје књижицу "Трактат о Степском Вуку“. Књига је хладна психолошка анализа чији је предмет сам Хари Халер. Трактат му не доноси пуно нових спознаја, али га подстиче на размишљање о властитом идентитету и животу; размишља о самоубиству.

Ускоро сусреће младог професора којег познаје, и прихвата његов позив на вечеру. Она завршава потпуно неуспешно - Хари је разочаран малограђанштином професора и његове жене, а незадовољан је и самим собом. У сасвим очајном стању упућује се у крчму "Код црног орла" препоручену од стране мистериозног човека који му је дао "Трактат о Степском Вуку“. Тамо упознаје Хермину, девојку која га сасвим разуме и обећава му помоћи.

Хермина учи Харија плесу и уводи га у потпуно нови начин живота. Упознаје га с лепом куртизаном, Маријом, која му постаје љубавница, и саксофонистом Паблом захваљујући којем почиње ценити џез. Хари је сада срећан премда понекад осећа да та срећа није оно што он заправо тражи. Истовремено се компликује његов однос с Хермином; она га жели навести да се заљуби у њу и затим је убије јер је она заправо слична њему иако се понаша другачије.

Хермина га позива на маскенбал где се коначно заљубљује у њу. По завршетку плеса остаје с њом и Паблом. Помоћу психоделичне супстанце Пабло га уводи у "магично позориште" - одраз Харијеве психе. Ту доживљава низ надреалних искустава, с кулминацијом у разбијању властитог одраза у огледалу и убиству Хермине, након чега следи разговор с Моцартом који осуђује његово понашање. Хари коначно закључује да мора прихватити хумор као решење своје кризе, да научи да се смеје свету и себи самоме.

Занимљивости[уреди]

  • Хари Халер има једнаке иницијале као и сам аутор (иста појава је присутна и у другим Хесеовим делима), а Хермина је женски облик ауторовог имена.
  • 1926., Хесе је похађао курс плеса код Јулије Лауби-Хонегер, с којом је био на маскенбалу у једном хотелу у Цириху.
  • Хесеова газдарица и стан који је изнајмио 1924. године у Базелу су исти као онај описан у књизи.
  • Лик Пабла и доживљај џеза су вероватно настали под утицајем наступа Сидни Бешета којима је Хесе неколико пута присуствовао.

Литература[уреди]

  • Cornils, Ingo and Osman Durrani. 2005. Hermann Hesse Today. University of London Institute of Germanic Studies. ISBN 90-420-1606-X.
  • Freedman, Ralph. 1978. Hermann Hesse: Pilgrim of Crisis: A Biography. New York: Pantheon Books. ISBN 0-394-41981-2.
  • Mileck, Joseph. 1981. Hermann Hesse: Life and Art. University of California Press. ISBN 0-520-04152-6.
  • Poplawski, Paul. 2003. Encyclopedia of Literary Modernism. Westport, CT: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-01657-8.