Стефан Драгутин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Драгутин

Фреска из цркве светог Ахилија у Ариљу,око 1290. године
Фреска из цркве светог Ахилија у Ариљу,
око 1290. године

Датум рођења пре 1253.
Место рођења непознато
Датум смрти 12. март 1316.
Место смрти непознато
Гроб Манастир Ђурђеви Ступови
Титула Краљ Србије и Срема
Период 12761282,
краљ Србије
12821316,
краљ Срема
Претходник/ци Урош
Наследник/ци Милутин (у Србији)
Владислав (у Срему)
Порекло и породица
Династија Немањићи
Отац Урош
Мајка Јелена Анжујска
Супружник/ци Каталина
Потомство Урошиц
Владислав
Јелисавета
Сремска краљевина Стефана Драгутина са северним границама на Дунаву и Сави (према мишљењу већине историчара).
Сремска краљевина Стефана Драгутина са данашњим Сремом у свом саставу (према историчару Станоју Станојевићу).

Стефан Драгутин Немањић (пре 125312. март 1316) био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1282. до 1316. године. Син је Стефана Уроша I и Јелене Анжујске од рода фрушког. Имао је два сина, Владислава (сремског краља) и Урошица (касније монах Стефан) и кћерке Јелисавету (удату за Стефана I Котроманића) и Урсулу (или Урсу), удату за Павла Шубића.

Историја[уреди]

Динар краља Драгутина, познат као први српски динар са ћириличним натписом

Побунио се против очеве централизације државе, збацио га са власти уз помоћ Угарске и завладао Србијом 1276. године. Драгутин је, затим, поделио државу на три дела: краљица Јелена Анжујска је владала областима Зете, Требиња, Плава и Поибарја, Милутин, Драгутинов млађи брат, је владао јужним делом државе, а Драгутин већим северним делом.

Драгутин је ступио у антивизантијску коалицију са Карлом I Анжујским, краљем Сицилије. Сломио је ногу, док је јахао поред града Јелеча, а након тог догађаја дошло је до Дежевског споразума: престо је предао брату Милутину који се обавезао да ће га после његове смрти наследити Драгутинови потомци.

Драгутин је после одрицања од српског престола на сабору у Дежеву задржао власт над неким северним деловима државе. Пошто је свог сина Владислава оженио нећаком угарског краља Андрије II, Драгутин је као наследни посед добио Мачву са Београдом, Усору, Соли, и области јужно од Београда. Његова нова држава се називала Сремска краљевина, због чега је Драгутин остао познат у историји као «сремски краљ». Прва Драгутинова престоница је био град Дебрц (између Београда и Шапца), да би касније своје седиште преместио у Београд. Београд је први пут ушао у састав српске државе за време краља Драгутина, а Драгутин је био први српски владар који је владао из овог града.

У то време, именом Срем су називане две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (данашња Мачва). Драгутинова Сремска краљевина је у ствари обухватала Доњи Срем. Неки историјски извори говоре да је Стефан Драгутин такође владао и Горњим Сремом и Славонијом, али други извори помињу другог локалног владара, који је владао Горњим Сремом. Име овог владара је било Угрин Чак.

Заједно са братом Милутином, Драгутин је за време своје владавине ратовао против Византије, Бугара и Татара. Потоња сарадња Милутина са Византијом је повредила Драгутинове интересе, те долази до грађанског сукоба између два брата 1301—1312/3 године. Пошто је био у рату и са братом и са угарским краљем, Карлом Робертом, одлучио је да се измири са Милутином 1312. године. Успоставиле су се старе границе. Убрзо се тешко разболео и замонашио примивши име Теоктист. Своју државу је дао на управу сину Владиславу II. Умро је 1316. године.

Литература[уреди]

  • Сима М. Ћирковић, Срби међу европским народима, Београд, 2004.
  • Владимир Ћоровић, Илустрована историја Срба, књига 2, Београд, 2005.
  • Милош Благојевић, Србија Немањића и Хиландар, Нови Сад, 1998.
  • Др Томислав Богавац, Нестајање Срба, Ниш, 1994.
  • Миомир Филиповић - Фића, Три цара и тридесет и један краљ српског народа, Чикаго, 1992.
  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990.
  • Др Миленко Палић, Срби у Мађарској - Угарској до 1918, Нови Сад, 1995.
  • Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
  • Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.
  • Историјски атлас, Завод за уџбенике и наставна средства - Завод за картографију „Геокарта“, Београд, 1999.
  • Школски историјски атлас, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, Београд, 1970.

Види још[уреди]

Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком:

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Стефан Драгутин



Претходник:
Стефан Урош I
Краљ Србије
(12761282)
Наследник:
Стефан Урош II Милутин
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Оснива сремску краљевину
Краљ Срема
(12821316)
Наследник:
Стефан Владислав II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}