Стефан Црнојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Црнојевић

Стефан Црнојевић
Стефан Црнојевић

Место рођења Зета (Црна Гора)
Датум смрти 1465.
Место смрти Зета (Црна Гора)
Порекло и породица

Стефан (Стефаница) Црнојевић (владао 1451—1465.) је отац и први велики представник Црнојевића. Они су играли велику улогу у Зети од половине XV до прве половине XVI века.

Живот Стефана Црнојевића[уреди]

Најранији посједи породице Црнојевић.
Ратом у Зети, уз савезништво Стефанице Црнојевића, босанском војводству С. В. Косаче је припојена Горња Зета и освојен град Бар у Доњој Зети.
Покушај освајања Бара: 1. Алтоман и 2. Стефаница Црнојевић (војводе Ђурађа Бранковића); 3. Паштовићи (већина) на страни српског деспота Ђурађа; 4. Плаћена ратничка дружина Мркојевићи (највише су допринјели побједи Млечана, средином јула 1448.); 5. Млетачка територија..

У периоду распада српске државе, тј. Деспотовине под влашћу деспота Ђурђа Бранковића, гранична област Зете се нашла на путу интереса деспота, Херцеговачког владара херцег Стефана, Млетачке републике и Турске. У тим превирањима истакла се породица Црнојевића - Стефан (Стефаница) са своја три брата.

Војвода Стефан[уреди]

Од 1440. године почео се видно истицати војвода Стефан Црнојевић, који је извесно време колебао између херцега Стефана, деспота Ђурђа и Млетака, али је прешао на Млетачку страну. Он је с успехом ратовао против војске деспота Ђурђа и знатно придонео, да се учврсти млетачка власт у приморју. Војска коју је водио Стеван у неколико наврата је поразила деспотову војску, што је резултовало проширивањем територије коју су контролисали Црнојевићи.

Побуњени Грбаљ[уреди]

У том периоду, због побуњеног Грбља, Котор је био у тешком положају и тражио је од Венеције да утиче на Стевана да пређе на њихову страну.

Женидба[уреди]

Његова жена Марија је била сестра Скендербегова, по коме је добио име први Иванов син Ђурађ.

Преговори са Млецима[уреди]

Пристајући на преговоре са Венецијом у породици Црнојевића избили су озбиљни сукоби међу браћом, који су се завршили тако што је Стефан из преговора потпуно одстранио своју браћу и њихове потомке. Склапањем уговора са Млецима 1451. године Стеван је постао врховни војвода господар Зете коме су Млечани годишње плаћали 500 дуката, а у знак признавања млетачке врховне власти Стеван је био обавезан два месеца годишње ратује за Млетачку републику. Млеци су га 1452. именовали за свог капетана и војводу горње Зете и обезбедили га читавим низом прихода. Територије које је контрописао Стеван граничиле су се са територијама херцег Стефана Вукчића Косаче.

Иван као талац[уреди]

Да би Стефаница изразио поштовање према локално моћном хегцег Стефану, а према средњовековном начину понашања, био је приморан да свог сина Ивана да као талаца. Ово Иваново заточеништво код херцег Стефана трајало је око десет година, а пуштен је после инсистирања Венеције код Херцега на заслугама Стефана Црнојевића у борбама против Деспотове војске.

Породица[уреди]

Претходник:
Ђурађ Ђурашевић Црнојевић

Стефан Црнојевић
(браћа)
Ђурашин Црнојевић
Којчин Црнојевић
и Непознати брат

Наследници:
Иван Црнојевић
Ђурађ Црнојевић

Смрт Стефанова[уреди]

После смрти Стефана 1465. године господар Зете постаје његов син Иван, који је још познат под именом Иванбег

Најранији посједи фамилије Црнојевић

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 2, том 2), Титоград, 1970.
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 3, том 1), Титоград, 1975.
  • Историја Српског народа, књига II, Доба борбе за очување и обнову државе (1371—1537), Српска књижевна задруга, Београд 1982.
  • Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.
  • Ердељановић Ј., Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.
  • Црна Гора, Књижевне новине, Београд 1976.
  • Станојевић с., Народна енциклопедија, књига IV, 1929.