Стефан III Угарски

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан III Угарски
Стефан III Угарски
Лични подаци
Датум рођења1147.
Место рођењаБудимпешта,
Датум смрти4. март 1172.(1172-03-04) (24/25 год.)
Место смртиКраљевина Угарска,
Породица
СупружникЈарослава од Галича, Агнес од Аустрије, краљица Угарске
ПотомствоBéla, Heir of Hungary
РодитељиГеза II
Еуфросина Кијевска
ДинастијаАрпадовићи
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
Период(1162—1172)
ПретходникГеза II
НаследникБела III Угарски

Стефан III Угарски (мађ. III. István; * почетак јуна 1147-† 4. март 1172) био је угарски и далматинско-хрватски краљ од 1162. до 1172. године, из династије Арпадовића.[1] Био је син угарског краља Гезе II и руске кнегиње Јевросиме.

Раније године[уреди | уреди извор]

Стефан III се родио 1147. године. Кум му је био француски краљ Луј VII који је са крсташком војском пролазио кроз Угарску. Отац Геза II га је 1152. године прогласио престонаследником. Гезина браћа и Стефанови стричеви Ладислав и Стефан живели су у Цариграду на двору византијског цара Манојла I.

Кад је Геза умро 1162, Стефан III је неколико дана касније крунисан за новог краља Угарске. Стефан је имао подршку своје мајке Јевросиме и естергомског надбискупа Луке. Јевросима је неговала добре односе са немачким кнежевима и захваљујући тој вези, Стефан се оженио аустријском принцезом Агнес, кћерком херцега Хенрика II.

Противкраљеви[уреди | уреди извор]

Манојло I је водио политику да од Угарске учини византијског вазала. Подржавао је Стефановог стрица истог имена Стефана, то јест Стефан IV. После успешног рата крунисан је али Ладислав за краља, као Ладислав II, пошто је Стефан IV био неомиљен у Угарској. Острогонски надбискуп Лука је екскомуницирао Ладислава, на шта је Ладислав дао ухапсити Луку.

Стефан III је са својим присталицама тражио спас од популарног Ладислава у Братислави. 1163. године умро је Ладислав II. Нови краљ је постао Стефан IV. Стефан IV је започео борбе против Византије и против братанца Стефана III. Задњи је победио у боју код Стоног Београда исте године. Борбе су се даље водиле све док се римско-немачки цар Фридрих Барбароса није умешао и подржао Стефана III. Стефан IV је отрован од својих људи.

Владавина[уреди | уреди извор]

Ни после стричеве смрти Стефан III није имао миран живот. Његов брат Бела васпитао се на византијском двору, што је Манојлу давало могућност да се наново меша у угарске односе. Разлог спора биле су Хрватска и Далмација. После боја код Земуна 1167. године, који се завршио византијском победом, Стефан и Манојло су клопили мир а Византија је добила Хрватску и Далмацију. Затегнуте односе са Млечанима који су почели да шире по Јадрану окончане су након динамичних контакта Арпада са млечанским првацима. И поред многих ратова Стефан III се трудио да обнови државно уређење Угарске. Био је први краљ који је даровао привилегије грађанима, у том случају грађанима Стоног Београда.

Епилог[уреди | уреди извор]

Стефан III је умро 4. марта 1172. године са свега 25 година. Највероватније је као и његов стриц Стефан IV био отрован. Надбискуп Лука је дозволио да Стефан буде сахрањен у Естергому. Наследио га је брат Бела III, јер Стефанов син Бела није доживео пунолетност.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Геза I
 
 
 
 
 
 
 
8. Алмош Хрватски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sophia
 
 
 
 
 
 
 
4. Бела II Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Свјатополк II Изјаславич
 
 
 
 
 
 
 
9. Предслава Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Урош I Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Константин Диоген
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана Диогенеса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан III Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Краљ Угарске
(1162—1172)