Стефан II Угарски

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан II Угарски
Лични подаци
Датум рођења1101.
Место рођењаБудим или Столни Београд,
Датум смрти1. март 1131.(1131-03-01) (29/30 год.)
Место смртиСтолни Београд,
Породица
СупружникCristiana of Capua, Adelaide of Riedenburg
РодитељиКоломан Угарски
Felicia of Sicily
ДинастијаАрпадовићи
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске
ПретходникКоломан Угарски
НаследникБела II Слепи

Стефан II Арпадовић (1101. — 1. март 1131), био је угарски и далматинско-хрватски краљ (1116–1131) из династија Арпадовића.[1]

Био је син, претходног краља Коломана Књижара. За време његове владавине Угарска је водила ратове са Бохемијом (1116–1123) и са Византијом (1127–1129).

У угарско-византијском рату је угарска војска освојила Београд и његовим камењем стала појачавати земунски град. Угари су без муке продрли све до Ниша и Софије, а делимично још и даље, чак до Филипопоља. Цар Византије, Јован, похита да их сузбије. Комбинујући напад с копна и с воде, он упути појачу флоту уз Дунав. Потиснувши Угаре с Балкана, он их, збуњене, потуче на левој обали Дунава, код Храма. По његову повратку Угари помогнути од Чеха, понове напад на Браничево. Цар се поново враћа на Дунав да их одбаци, али је поход био журно спремљен и завршио је доста јалово.

Стефан II Угарски

У вези с тим ратовањем јавља се и устанак Срба, који су изморени међусобним борбама, били признали грчку врховну власт. У Расу је седео представник Византије. Срби су дигли устанак подстакнути вероватно од угарских људи. Једним препадом они заузеше Рас. Грчки представник, Критопл, побеже у Цариград. Цар сам крену на Србе, вероватно после похода на Дунав, и покори их. Извесне заробљенике преселио је чак у Никомидију. У самој Рашкој тад је био велики жупан Урош. За време Урошево везе између Срба и Угара доста су срдачне. Стефан, хотећи да обиђе као наследника свог полубрата Бориса, беше наменио круну свом брату од стрица, слепом Бели. Он је Белу и оженио једном српском принцезом, Јеленом, ћерком Урошевом, мало пред своју смрт (1. марта 1131).

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Вазул
 
 
 
 
 
 
 
8. Бела I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Геза I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
9. Ричеза Пољска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
2. Коломан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sophia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефан II Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Танкред од Отвила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Руђер I Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Fressenda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Felicia of Sicily
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]