Стокхолм

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стокхолм
шве. Stockholm

Stockholm lead image.jpg
Колажни приказ знаменитости Стокхолма

Грб
Основни подаци
Држава Застава Шведске Шведска
Округ Стокхолмски
Основан 1252.
Становништво
Становништво (2012.) 868.141
Агломерација (2010.) 1.372.565
Густина становништва 6.526 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 59°19′30″N 18°03′00″E / 59.325, 18.05
Надморска висина 0-50 м
Површина 187,17 км²
Стокхолм на мапи Шведске
{{{alt}}}
Стокхолм
Стокхолм на мапи Шведске
Остали подаци
Градоначелник Стен Нордин
Позивни број +46 8
Веб-страна stockholm.se

Стокхолм (шве. Stockholm), неправилно Штокхолм) главни је и највећи град Шведске. Стокхолм је такође седиште истоименог Стокхолмског округа, где чини једну од општина. Урбани део Стокхолма броји преко 2 милиона људи, тј. 22% становника Шведске.

Град Стокхолм је политичко, привредно и управно средиште Шведске. Такође, то је један од градова светског и европског значаја, а у области Скандинавије то је други по величини град, после Копенхагена.

У Стокхолму су смештене бројне установе од државног значаја. Град је седиште је, између осталог, Краљевске шведске академије наука, Каролинског института и Шведске академије, установа које одређују добитнике Нобелове награде из физике, хемије, економије, медицине и књижевности.

У Стокхолму су одржане Летње олимпијске игре 1912.

Порекло назива[уреди]

Назив града води порекло од старошведских речи Сток (Stock) и Холм (holm) и буквалном преводу значи „место или утврда на острвцету“. Ово има смисла ако се зна да се најстарији (и данас средишњи) део града управо налази на острвцету Хелгеандхолмен.

Положај града[уреди]

Град Стокхолм се налази у источном делу Шведске и Скандинавског полуострва.

Удаљеност Стокхолма од важних градова у окружењу:

  • од Гетеборга, другог по величини града у држави, град је удаљен 470 км североисточно;
  • од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 520 км источно;
  • од главног града Финска, Хелсинкија, град је удаљен 520 км западно (морем);
  • од главног града Летоније, Риге, град је удаљен 550 км северозападно (морем);
  • од Малмеа, трећег по величини града у држави, град је удаљен 610 км североисточно;
  • од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 660 км североисточно.

Природни услови[уреди]

Приказ Стокхолма из 1868. године

Рељеф: Стокхолм се развио близу источне обале Балтичког мора. Град се развио на стратешки месту где је раздаљина између великог шведског језера Меларен и Балтичког мора најмања. Стога је дати положај стратешки важан - град је образован како би штитио улаз у систем језера, која су „срж“ унутрашњости земље. Градско подручје бреговито, а надморска висина се креће се 0-50 м.

Клима Према Кепеновој класификацији климата Стокхолм има умереноконтиненталну климу. Због севернијег положаја града, дневна светлост доста варира од више од 18 сати средином лета, до само 6 сати крајем децембра. Упркос свом положају, Стокхолм има релативно благе температуре и много топлије и сунчаније време током године од већине других места на сличним латитудама, или чак од неких што су јужније, углавном због утицаја Голфске струје. Град годишње има 1.981 сунчаних сати.[1]

Лета су топла и пријатна са просечном дневном највишом температуром од 20 - 22 °C (68 - 72 °F) и најнижом од 13 °C (55 °F), али температура често прелази 25 °C (77 °F). Зиме су хладне са просечном температуром од -5 до 1 °C (23-33 °F), и ретко пада испод −10 °C (14 °F). Пролеће и јесен колебају се од хладних до благих. Највиша температура икада измерена у Стокхолму је 34.4 °C (94 °F); најнижа је -28.3 °C (-19 °F). Годишња количина падавина је 539 mm (21,2 инча) са 164 влажна дана. Снег углавном пада од децембра до марта.


Клима Стокхолма
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 10 12 16 26 27 30 32 35 26 20 12 10 35
Средњи максимум, °C 0 0 2 8 15 19 21 20 14 8 3 0 9
Средња температура, °C −2 −3 0 3 10 14 17 16 11 6 1 −2 6
Средњи минимум, °C −5 −6 −3 0 5 9 12 11 7 3 0 −5 2
Апсолутни минимум, °C −27 −27 −20 −10 −5 1 5 −1 −5 −11 −15 −26 −27
Количина падавина, mm 39 27 26 30 30 45 72 66 55 50 53 46 539
Извор: Weatherbase, Meteoinfo


Воде: Стокхолм се налази близу источне обале Шведске, односно западне обале Балтичког мора. На датом месту Балтичко море је најуже, тј. ту се обале Шведске и суседне Финске највише приближавају, што је стратешки значајно. У односу на унутрашњност такође се увиђа стратешки значај Стокхолма, пошто је град смештен на кратком реци Нордстрем, која повезује оближње језеро Меларен, треће по величини у држави, и Балтичко море. Река такође дели историјске покрајине Упланд и Седерманланд, па се и град подељен између њих.

Средишњи делови Стокхолма налазе се на 14 острва који се настављају на Стокхолмски архипелаг. Скоро 30% града чине пловни путеви и још 30% чине паркови и зелене површине; 2009. Стокхолм је од Европске комисије добио титулу прве „Европске зелене престонице“.[2][3]

Историја[уреди]

Stockholmsområdet vid 3 000 f.kr.
Illustration av olika historiska vattenstånd i Stockholmstrakten med hjälp av Västerbron
Стокхолм ноћу

Подручје Стокхолма било је насељено у раном средњем веку. Први помен града под данашњим називом везан је за годину 1252. Првобитно, град се развио као лука за извоз гвоздене руде из рудника у градском залеђу (област Бергслаген). Захваљујући овоме град је брзо постао значајно средиште трговине. Град је ускоро постао ханзеатска испостава насељена и Немцима. Они су чини градску власт до 1478. године.

Престоница Шведске град је „де факто“ постао 1436. Приликом ослобађања Шведске од данске врховне власти 1520. године у граду се десио покољ. 1523. године ту је устоличен први шведски краљ Густав Васа. Шведска убрзо постаје најважнији чинилац у политици северне Европе.

Ове околности омогућиле су брз раст града, посебно трговине, тако да је он 1600. године прешао цифру од 10 хиљада житеља. 1634. године Стокхолм је и званично постао престоница државе. Међутим, град нису мимоишле ни повремене пошасти. Тако је 1710. године од куге страдало око 20 хиљада становника или 36%.

У другој половини 19. века, са појавом индустрије и изградњом железничке мреже, долази до новог препорода града. Стокхолм доживљава благостање, које траје и дан-данас. Као очита сликатога овде су одржане Летње олимпијске игре 1912.

После Другог светског рата град је досегао своје управне границе. Тада је започета масовна изградња бројних предграђа. У њима данас живи готово исто толико становника као и у граду.

Становништво[уреди]

Гамла Стан, стари део Стокхолма

Стокхолм је данас највећи град у држави. Град има око 870.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје близу 1,4 милиона становника. Метрополитенско подручје има, пак, близу 2,1 милиона становника. Последњих деценија број становника у градском подручју брзо расте, посебно у предграђима.

До средине 20. века Стокхолм су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 73% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци, чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Данас су значајне скупине досељеника из Босне и Херцеговине, Сирије, Турске, Ирана.

Привреда[уреди]

Главна трговачка улица у граду, Дротнингатан

Као и сви већи главни градови и Стокхолм се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку.

Град је посебно везан за савремену индустрију везану за електронику, рачунарство и ИТ. Светски позната предузећа, као што су „Електролукс“ и „Ериксон“, имају овде своја седишта. Такође, Стокхолм данас значајно поморско средиште, са огромном и веома савременом луком.

Са друге стране, некадашња тешка индустрија и тежак саобраћај данас су махом измештени из града, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.

Саобраћај и јавни превоз[уреди]

Саобраћај: Стокхолм је најважније саобраћајно чвориште у Шведској и једно најважнијих у северној Европи. Град је најважније чвориште ауто-путева и железничких пруга у држави, а градска лука је огромна и савремена.

Стокхолм опслужују чак три аеродрома:

Јавни превоз: Спрам своје величине, Стокхолм има изузетно развијену и разгранату мрежу јавног превоза. По последњим подацима то је и најскупљи јавни превоз на свету. Њега чине метро, два система градске и три система приградске железнице, мрежа трамвајских и аутобуских линија. Стокхолмски метро је далеко најважнији вид превоза, и има 3 линије.

Знаменитости[уреди]

Трг Сергел са стакленим кипом

Стокхолм је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је средњовековно градско језгро, тзв. Гамла Стан (у преводу Стари град) са средњовековним одликама - неправилна мрежа узаних улица и тргова на острву.

Северно од Гамле налази се део града настао у доба академизма, крајем 19. и почетком 20. века, препознатљив по булеварима, алејама, палатама и здањима управе и културе. То је политичко и економско „срце“ града.

Од појединачних грађевина потребно је издвојити:

  • Немачка црква (Tyska kyrkan), у Гамли, из 16. века,
  • Кућа племића (Riddarhuset), из 17. века,
  • Бодне дворац (Bondeska palatset), из 17. века,
  • Државни универзитет (Tessinska palatset) из 17. века,
  • Краљевска шведска опера, крај 19. века,
  • Градска кућа Стокхолма, прва трећина 20. века,
  • Стокхолмско градско читалиште, прва трећина 20. века.

Град је већ деценијама стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Stockholm facts“. .nytimes.com Приступљено 20. 09. 2009.. 
  2. ^ „Stockholm wins EU green capital award - The Local“. Thelocal.se Приступљено 16. 06. 2009.. 
  3. ^ „Microsoft Word - EGCA 2010-2011_Panel recommendations_6-FINAL.doc“ (PDF) Приступљено 08. 07. 2009.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 59° 19' 30" СГ Ш, 18° 4' 0" ИГД