Стратиграфија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Геолошка слојеви у Салта (Аргентина)

Стратиграфија је геолошка дисциплина која проучава и даје приказ еволуције Земље, од њеног постанка до данас. Она се бави издвајањем стратиграфских јединица (и у оквиру њих слојева и стена) са циљем дефинисања њихове старости и праћења промена које су се дешавале. Дакле, стратиграфија се бави идентификовањем и лоцирањем у времену догађаја који су се одигравали и много раније него што је човек постојао на Земљи.

Приказ фосила у монографији В. Смита o идентификацији слојева на основу фосилних остатака

Зарад лоцирања у времену одређује се релативна и апсолутна старост јединица.

Предмет проучавања стратиграфије су углавном седиментне и наталожене стене вулканског порекла.

Историјски развој[уреди]

Њен предмет проучавања први пут је дефинисао Вилијам Смит (1769-1839) у Енглеској 1790-их и раних 1800-тих.

В. Смит је познат као отац енглеске геологије. Креирао је прву геолошку карту Енглеске (око 1815) и први препознао значај слојевитости у наслагама стена.

Повезаност стратиграфије са другим наукама[уреди]

Ако је у средишту проучавања сукцесија временски и просторно повезаних литолошких целина, говоримо о литостратиграфији.

Када се пак ограничавамо на приказ временског редоследа организама геолошке прошлости и на тај начин одређујемо редослед стена у којима се налазе, бавимо се проблемима биостратиграфије.

Питањима уже схваћених физичко-географских промена (реконструкцијом физичко-географских услова, распореда копна и мора, климом и другим факторима) бави се палеогеографија, а саме климатске промене обухваћене су палеоклиматологијом итд.

Задаци стратиграфије[уреди]

У процесу истраживања поклања се пажња:

  1. стратиграфској систематизацији (издвајање целина)
  2. стратиграфској паралелизацији (поређење целина)
  3. синхронизацији геолошких творевина (временска припадност истих или различитих творевина)

Спољашње везе[уреди]