Стрептомицин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стрептомицин
(IUPAC) име
5-(2,4-diguanidino-
3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl)
-3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl
-tetrahydrofuran-3-carbaldehyde
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 57-92-1
АТЦ код A07AA04 J01GA01
ПубХем[1][2] 5999
ДругБанк DB01082
ChemSpider[3] 18508
Хемијски подаци
Формула C21H39N7O12 
Мол. маса 581.574 g/mol
Физички подаци
Тачка топљења 12 °C (54 °F)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост 84% to 88% (est.)[4]
Полувреме елиминације 5 до 6 часова
Излучивање Ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа  ?
Правни статус ПОМ (УК) -only (УС)
Начин примене ИМ, ИВ

Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.[5] Стрептомицин се добија из микроорганизма Actinobacterium Streptomyces griseus. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије.[6] Антибиотик се веже на 23S рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца.[7] Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инјекција.

Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.

Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултовао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. И даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена зарад самог открића (стрептомицина), већ се узело у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.

Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шац укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Zhu M, Burman WJ, Jaresko GS, Berning SE, Jelliffe RW, Peloquin CA. (September 2001). „Population pharmacokinetics of intravenous and intramuscular streptomycin in patients with tuberculosis“. Pharmacotherapy 21 (9): 1037-1045. DOI:10.1592/phco.21.13.1037.34625. PMID 11560193 Приступљено 25. 5. 2010.. 
  5. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  7. ^ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).