Стрептомицин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стрептомицин
(IUPAC) име
5-(2,4-diguanidino-
3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl)
-3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl
-tetrahydrofuran-3-carbaldehyde
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 57-92-1
АТЦ код A07AA04 J01GA01
ПубХем[1][2] 5999
ДругБанк DB01082
ChemSpider[3] 18508
Хемијски подаци
Формула C21H39N7O12 
Мол. маса 581.574 g/mol
Физички подаци
Тачка топљења 12 °C (54 °F)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост 84% to 88% (est.)[4]
Полувреме елиминације 5 до 6 часова
Излучивање Ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа  ?
Правни статус ПОМ (УК) -only (УС)
Начин примене ИМ, ИВ

Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.[5] Стрептомицин се добија из микроорганизма Actinobacterium Streptomyces griseus. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије.[6] Антибиотик се веже на 23S рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца.[7] Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инјекција.

Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.

Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултовао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. И даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена зарад самог открића (стрептомицина), већ се узело у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.

Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шац укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Zhu M, Burman WJ, Jaresko GS, Berning SE, Jelliffe RW, Peloquin CA. (September 2001). „Population pharmacokinetics of intravenous and intramuscular streptomycin in patients with tuberculosis“. Pharmacotherapy 21 (9): 1037-1045. DOI:10.1592/phco.21.13.1037.34625. PMID 11560193 Приступљено 25. 5. 2010.. 
  5. Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  7. Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).