Стрешак

Координате: 42° 42′ 03″ С; 21° 54′ 49″ И / 42.7008° С; 21.9136° И / 42.7008; 21.9136
С Википедије, слободне енциклопедије

Стрешак
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.119
Географске карактеристике
Координате42° 42′ 03″ С; 21° 54′ 49″ И / 42.7008° С; 21.9136° И / 42.7008; 21.9136
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина813 m
Стрешак на карти Србије
Стрешак
Стрешак
Стрешак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17507
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Стрешак је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Заузима крајњи источни део Пољанице, између Крушеве Главе на истоку, Урманице на југу и Градње на западу. На истоку је Солачка Сена из општине Владичин Хан, од које је Стрешак одељен вододелницом реке Ветернице и Јужне Мораве. Од центра Власа удаљено је око 5 км. Према попису из 2002. било је 119 становника (према попису из 1991. било је 174 становника).

Положај и историја[уреди | уреди извор]

Село је размештено у изворишном делу потока Станичић, леве притока Крушоглавског потока. Нема добрих прилазних путева. У село се може стићи из Власа преко Градње, најлакше трактором или теренским возилом. По сувом времену прилаз је могућ из правца Владичиног Хана, преко села Јагњило. Изнад самога села, по наведеној вододелници, у Турско време пролазио је пут од Лесковца до Врања. Док је Пољаница била административно везана за Владичин Хан, па и у доба Турака, док су путеви пролазили непосредно поред села, Стрешак је, слично као Крушева Глава, Урманица па и Градња, био у повољнијем положају у односу на остала села Пољанице.

Становници Пољанице сматрали су Стрешак за најстарије село у овом крају. У почетку је било збијеног типа на месту старог селишта, код Стојниног кладанца, а касније су се житељи раселили на данашње локације, тако да је село сада разбијеног типа. Састоји се од две махале: Доњу (Стејине њиве, Цивин рид, Прекладе, Јанчине буке) и Горњу (Луг, Влашке крушке). Најстарије породице су Пeтковци, Кесерци, Калaдзици, Продановци, Ковачевци, Деда Павлови, Соливодици, Николинци, Ранутовчани, Цонинци. Неки су староседеоци, други су досељени из Градње, а трећи са Косова из околине Врања и Владичиног Хана.

У селу, у Лугу, постоји црквиште где се копањем налазе остаци цигли. Изнад села, као и изнад Крушеве Главе, постоје вртачаста удубљења која су, по предању, остаци рудника, мајдана (сељани су га звали „рупник“ па су се зато и Стречани називали „рупници"). Познатији извори су Змијавац, Влашки кладанац, Средорек, Гаџура, Бина ливада, Тупан, Богдановце.

Становништво се бавило пољопривредом, поготово ратарством, сточарством и воћарством. У селу нема много шума, тек по неки забран у близини кућа, али им је богата букова шума са Кукавице била лако доступна, раније и сада. Крајем 20. века почело је исељавање становништва тако да је сада село скоро потпуно испражњено.

Сеоска слава (крсте, литије) је Спасовдан.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Стрешак живи 115 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,5 година (58,8 код мушкараца и 63,9 код жена). У насељу има 55 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 420
1953. 436
1961. 463
1971. 400
1981. 296
1991. 174 173
2002. 119 126
2011. 66
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 118 99,15%
Румуни
  
 1 0,84%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 3
  
  
 1
80+ 3
  
  
 6
75—79 3
  
  
 6
70—74 11
  
  
 15
65—69 11
  
  
 9
60—64 6
  
  
 7
55—59 5
  
  
 6
50—54 2
  
  
 3
45—49 1
  
  
 3
40—44 2
  
  
 0
35—39 2
  
  
 0
30—34 2
  
  
 2
25—29 2
  
  
 2
20—24 2
  
  
 0
15—19 0
  
  
 0
10—14 1
  
  
 0
5—9 0
  
  
 1
0—4 1
  
  
 1
Просек : 58,8 63,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 73 75 78 80 79 69 55
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 12 30 9 1 2 1 0 0 0 0 2,16
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 55 7 40 8 0 0
Женски 60 1 41 16 2 0
УКУПНО 115 8 81 24 2 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 48 47 0 0 0
Женски 41 39 0 0 2
УКУПНО 89 86 0 0 2
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 1 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 199. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стрешак&oldid=27018223”