Струмица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Струмица (вишезначна одредница).
Струмица
мк. Струмица

Споменик Гоцету Делчеву на средишњем тргу у Струмици
Споменик Гоцету Делчеву на средишњем тргу у Струмици

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Струмица
Становништво
Становништво (2002) 35.311
Положај
Координате 41°25′00″N 22°37′00″E / 41.433333, 22.633333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 230 m
Струмица на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Струмица
Струмица на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2400
Позивни број 034
Регистарска ознака SR


Координате: 41° 25′ 60" СГШ, 22° 37′ 60" ИГД

Струмица (мк. Струмица, грч. Στρώμνιτσα, Стромница, тур. Ustrumca) град у Републици Македонији, у југоисточном делу државе. Струмица је седиште истоимене општине Струмица, а по свом привредном и културном значају представља средиште окупљања за југоисток државе.

Тренутни градоначелник општине Струмица је Зоран Зајев.

Порекло назива[уреди]

Име града, као и реке Струмице и целог струмичког краја, потиче од речи астрај, која је пеонског порекла (Пеони су били трачко племе). Под датим утицајем у доба старог Рима на месту данашњег града било је насеље Астрајон, које касније, после доласка Словена на Балканско полуострво добило данашњи облик.

Природне одлике[уреди]

Град Струмица се налази у југоисточном делу Републике Македоније, близу државне границе са Грчком (15 километара југоисточно од града). Главни град Скопље је удаљен 150 километара североисточно од града.

Рељеф: Струмица се развила у југозападном ободу пространог и плодног Струмичког поља, на месту где се дато поље највише приближава долини Вардара. Град је идеално смештен на месту где поље прелази у брда, која се даље ка западу издижу у планину Плавуш. Јужно од града издиже се планина Беласица.

Општина Струмица већим делом припада области равног и плодног Струмичког поља, где заузима његову јужну половину. Јужни део општине је подгорина планине Беласице.

Клима у Струмици је топлији облик умерене континенталне климе због утицаја Средоземља (топла и сува лета, релативно хладне зиме).

Воде: Река Струмица протиче пар километара северно од града Струмице, док кроз сам град протиче пар потока, њених притока.

Историја[уреди]

Струмица има дугу историју, која сеже до праисторије. Насеље на овом месту постојало је још у 10. веку п. н. е. када је било познато под именом Астрајон. У то време то је било трачко насеље у оквиру Пеоније.

У доба запоседања овог подручја од стране Римљана насеље је постојало под данашњим називом, али је убрзо добило назив Тивериопољ. Крајем римске ере град је био значајно средиште хришћанства.

Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени и град добија данашњи „пословењени“ назив. Чак су Словени у датој области названи Струмљанима. Врховна власт Византије трајала је следећих пар векова.

1014. године десила се битка на суседној Беласици. После тога град и околина су поново били два века у рукама Византије. 1334. године српски краљ Стефан Душан задобија Струмицу са околином и они остају у српским рукама до пада под османску власт.

1395. године Турци Османлије заузимају Струмицу. Град је био више од пет векова у турским рукама. За то време у граду и по околним селима населило се доста Турака.

Град 1912. године добија Бугарска, али већ 1919. године Нејским миром он са целим пољем бива припојен Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. После Другог светског рата Струмица постаје обласно средиште у оквиру Социјалистичке Републике Македоние у оквиру Југославије, да би од 1991. године била укључена у Републику Македонију.

Становништво[уреди]

Главни градски булевар - Булевар Маршала Тита
Главни трг у Струмици
Стари део Струмице

Струмица данас спада међу 10 највећих градова Македоније. У граду тренутно живи око 35 хиљада становника и још 20 хиљада у селима струмичке општине.

Етнички састав: Почетком 20. века Струмица је имала око 10,5 хиљада становника, од чега око 60% Словена, 30% Турака, а остатак су били Јевреји и Цигани.

Према последњем попису 2002. године етнички састав Струмице био је следећи:

Националност Удео
Македонци 32.075
Турци 2.642
Срби 157
Роми 130
Бошњаци 5
Власи 3
остали 298

Вероисповест: Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Култура[уреди]

Струмица је културно средиште југоисточне Македоније.

Северно од града налазе два средњовековна манастира: Вељуса и Водоча.

Једно од познатијих културних догађања у граду је „АСТЕРФЕСТ“ (Фестивал филмских аутора Југоисточне Европе)([1]).

Збирка слика[уреди]

Познати Струмичанци[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Струмица