Сублимација (физика)
Из Википедија
Сублимација је прелазак супстанце из чврстог у гасовито агрегатно стање без течног међустања. Сублимација је (у физици) један од фазних прелаза.
Садржај |
[уреди] Услови
Од четири агрегатна стања, при нормалном притиску, супстанце се, на различитим температурама, налазе у једном од три стања. Притом, прелазак из чврстог у гасовито стање захтева течно међустање. Код сублимације се оно не јавља. Супстанце које лако сублимују по правилу имају висок напон паре и при нормалним условима.
[уреди] Значај
Ова особина се примењује у хемији за пречишћавање супстанци, нарочито када је кристализацијом то знатно отежано.
[уреди] Методе
У најпростијем случају сублимација може да се изведе са два сахатна стакла исте величине. Између њих стави се хартија за цеђење нешто већег пречника и по средини избушена. Жељена супстанца се стави на доње стакло и оба стакла се причврсте штипаљком. Доње се стакло полако загрева на пешчаном или воденом купатилу при чему се пара супстанце у додиру са хладном површином сахатног стакла претвара у ситне кристале. Већи ефекат се постиже када се горње стакло хлади влажном хартијом или крпом. Постављена хартија спречава да кристали падну на доње врело стакло.
Веће количине супстанце се пречишћавају тако што се уместо сахатних стакала користе порцеланске шоље, епрувете, лончићи, реторте и друго посуђе.
[уреди] Примери
У лабораторији се често врши сублимација сумпора, јода, амонијум-хлорида и других супстанци. Неке супстанце сублимују при нормалним условима. Примери за то су јод и угљеник-диоксид (суви лед - CO2 у чврстом стању - прелази у гас без топљења). То се дешава и са обичним ледом, (односно залеђеном водом).
[уреди] Литература
- Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
- Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
 |
Овај незавршени чланак Сублимација (физика) везан је за физику. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
